Izvor: Glas javnosti, 23.Okt.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kula Balkana kod „Hajata“
Piše: Igor Ivanović
Beograd je najbolji i najperspektivniji srpski brend. Ali, način na koji se upravlja Beogradom ne odgovara ritmu i mogućnostima koje glavni grad pruža: suviše birokratski, s veoma dominantnom komunalnom ideologijom, centralistički i kukavički, s filosofijom stalnog iščekivanja krupnih investicija i mamutskim komunalnim sistemima, sporim i dozlaboga neefikasnim. Ovakav način upravljanja srpskom metropolom u suštini je titoistički jer mnogo više >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << odgovara vremenima socijalističkog samoupravljanja, kada se za sve „odozgo“ čekalo, umesto da se „iznutra“ stvara.
Prestonici je, u duhu novog vremena, neophodna redefinisana strategija metropole čija se uloga ne iscrpljuje u tome da troši budžet, već ga i stvara. Beograd mora svojom širokom i izuzetnom kulturnom ponudom da „pravi pare“, da gaji i održava lepotu u svakom kutku, da gradi filosofiju individualne inicijative na svakom parčetu svoje teritorije, da ogromnom energijom osvetli celu Srbiju...
Pošto u poslednjih petnaestak godina nije bilo sredstava za mostove, metro ili izmeštanje železnica i gradske luke, šta se sve moglo godišnje uraditi s malim prekomponovanjem budžeta i uz smanjenje korupcije?
Mogla se, samo u toku jedne godine, detaljno i autentično renovirati Skadarlija, kao turističko-kulturni centar prožet duhom pesnika boema. Svi natpisi bi trebalo da budu ćirilični i svaki naziv bi morao biti u prepoznatljivom tradicionalnom duhu ovog lokaliteta, kao što to jesu „Dva jelena“, „Tri šešira“, „Ima dana“ i slično. U nastavku Skadarlije, za saobraćaj se mogla zatvoriti Ulica Strahinjića Bana i ubrzano prilagoditi onome što spontano i postaje; najveća ugostiteljska avenija na Balkanu s restoranima, picerijama, kafićima, pivnicama i pabovima svih boja i vrsta!
Otvoreni atelje
U kvadratu između Dušanove, Takovske, Tadeuša Košćuška i Kosančićevog venca treba renovirati svaku fasadu i osvetliti noću grad da sija kao usred bela dana. Kosančićev venac valja renovirati u duhu balkanskog Monmartra i spustiti ga do reke, bar jednim stepeništem. Srbija širom sveta (najviše u Francuskoj) ima poznate žive slikare, a takav Kosančićev venac morao bi postati njihov novi otvoreni atelje. Sve vodeće galeriste trebalo bi dovesti na ovu lokaciju i permanentno održavati izložbe. Pored domaćih, treba propagirati i ostale balkanske slikare i podići na Kosančićevom vencu gradsku galeriju i jedan moderan muzej balkanskog slikarstva, koji bi u sebi imao kafe-bar i restoran.
Tu bi trebalo podići i srpsku aukcijsku kuću, kao neku vrstu balkanskog Sodebija ili Kristija, gde bi se trgovalo najvrednijim balkanskim slikama, ostalim umetničkim delima i predmetima, dragocenostima i antikvitetima.
Sledeće godine treba spustiti saobraćaj ispod Terazija, gde već ima mnogo podzemnih prolaza, i vratiti čuvenu predratnu Terazijsku česmu na staro mesto, a pod zemljom proširiti garažni prostor, od koga grad dugoročno ima velike prihode. Tako bi se dobio jedan od najvećih centralnih gradskih trgova, a pomenuta ponuda bila bi još bogatija.
Gradski menadžer
Zatim bi osetno trebalo pomoći gradskom zoološkom vrtu i hipodromu, dvema ustanovama koje su svuda u evropskom svetu kome težimo ponos gradova u kojima se nalaze, a kod nas su prepuštene same sebi, dakle nisu u sferi interesovanja i finansiranja grada. Dovoljno je da se na nekoliko meseci gradski funkcioneri i zaposleni odreknu besplatnog telefoniranja preko mobilnih telefona i besplatnih karata za putovanja po svetu, pa da „Beo-zoo vrt“ nabavi sve životinje koje mu nedostaju i renovira postojeće i dogradi adekvatne kaveze. Grad mora da dotira svoj zoo-vrt i da na svom širem području izgradi male rezervate za pojedine vrste životinja, umesto što sada predlaže njegovu privatizaciju.
Tako Veliko ratno ostrvo može postati jedan od najvećih rezervata za ptice u Evropi, i to praktično u centru grada. Na istom lokalitetu takođe je moguće izgraditi velike akvarijume za morske ribe i životinje kakvih nema na Kalemegdanu zbog nepostojanja adekvatnih uslova.
Bez pravog zoološkog vrta i ozbiljnog hipodroma Beograd ne može biti metropola. Možda je upravo to osnovni posao gradskog menadžera!
Simboli Beograda bi, naravno, ostali Pobednik na Kalemegdanu, Hram Svetog Save na Vračaru i Avala sa obnovljenim tornjem. Ali Beograd bi morao da iskoristi još četiri lokaliteta kao nove simbole, kao i da podigne jedan novi.
Prvo bi morao da dopuni sadržaj i koncept Ade Ciganlije, zatim da iskoristi kolosalnu priliku nazvanu Veliko ratno ostrvo. Ovaj prirodni rezervat i potencijalni urbanistički dragulj koji se vazdušnim putem nalazi na nepun kilometar od centra grada s jedne strane, i na nekoliko stotina metara od centra Zemuna s druge strane, decenijama predstavlja nepristupačnu šikaru.
Budući simbol
Kao četvrti postojeći lokalitet na mapi simbola prestonice dolazi Gardoš u Zemunu, za koji je neophodna detaljna stilska rekonstrukcija, slično kao za Skadarliju i Kosančićev venac u Starome gradu. Uređenjem čitavog gardoškog brda i kule u postojećim urbanističko-istorijskim koordinatama, snažan energetski zamajac preneo bi se na čitav Zemun, čime bi Beograd ponovo mnogo profitirao.
Kao novi budući simbol koji bi glavni grad trebalo da podigne zarad transparentnosti svoje kulturne moći na Balkanu nameće se najviša zgrada na našem poluostrvu, neka vrsta kule Balkana. Sve komunalne troškove i ostale participacije potencijalnom investitoru trebalo bi dati besplatno, korist bi za Beograd dolazila decenijama posle, kao u slučaju Burž el Araba ili Ajfelovog tornja.
Kulu bi trebalo podići u Novom Beogradu, i to na potezu između „Hajata“ i reke Save. Time bi počela izgradnja drugog (novobeogradskog) centra, kao modernog pandana Terazijama.
(Kraj)
