Izvor: Blic, 25.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kući pre ponoći
Kući pre ponoći
Idući od Vračara ka Cvetnom trgu, baš na dan molitvene šetnje ili kako se već zvala manifestacija solidarnosti sa nesrećnim dečakom Nikolom, probijao sam se kroz masu srednjoškolaca što se, raspuštena od škole, valjala ka Hramu. Setio sam se svih onih besmislenih školskih marševa raznoraznim stazama raznoraznih revolucija, ophodnji mesta streljanih, dana oslobođenja – svega onoga što smo vrlo voleli zato što tog dana nije bilo nastave. Koliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se sećam, prvo žestoko piće popio sam baš na dan oslobođenja grada u kome sam tada živeo, u kafiću, na putu do revolucionarnog svetilišta.
Noćni život sam upoznao u trinaestoj godini, a od petnaeste do tridesetpete retko sam se posle ponoći nalazio kod kuće. Treba li reći da mi se nikada ništa nije dogodilo, ni u Sarajevu, ni u Beogradu, ni u Londonu, ni u Njujorku, ni u Buenos Airesu, pa, čak, ni u Bogoti. Video sam, međutim, da se drugima događalo. Ali, sam još više viđao užasavajuće prizore usred dana. No, dobro, to je moje iskustvo.
Jedno sam, međutim, siguran: u zemlji u kojoj je ministar policije bio delinkvent, ministar pravde komunistički žrec, a ministar za kapitalne investicije i koješta još, ima običaj da javno psuje novinare, a hoće i da šutne ponekad – nema tog zakona koji će obesmišljeni adolescentski život učiniti manje strašnim. Ubistva, ranjavanja, tuče, pijanstva, narkomanija i sve ostalo dešavaće se do četvrt pre ponoći. Posle će svi lepo otići kući. Da previjaju rane i čekaju sutrašnji dan.
Bolesno društvo ne ozdravljuje primenom represivnih zakona.
Stranac u raju
'Avijatičar' reditelja Martina Skorsezea
Još jedan film o Hauardu Hjuzu (l905-l976), obesnom nasledniku porodičnog bogatstva, buntovniku protiv holivudskih mogula, samoukom konstruktoru letećih mašina i neobuzdanom zavodniku najviđenijih holivudskih zvezda? Prethodno ih je bilo desetak, ali Martin Skorseze u svom 'Avijatičaru' (god. proizvodnje 2004. trajanje: l66 min.), usredsređujući se na dve sjajne decenije u životu ovog holivudskog 'zlatnog dečaka' (l927-47), oživljaja haotičnu atmosferu klasičnog Holivuda, sa nizom spektakularnih ličnosti koje su znale da se prilagode duhu vremena i da opstanu, svemu uprkos. Niste valjda očekivali da Skorseze u žalosnom Hjuzovom kraju (dvodecenijsko zatočeništvo u hotelskoj sobi) otkrije tragičnu veličinu građanina Kejna? Posle zlokobne uvodne sekvence u kojoj Hauardova majka poučava desetogodišnjaka lekcijom o karantinu (time je nagovešten i njegov kraj), dramatično snimanje ratnog filma 'Anđeli pakla', sa perfekcionističkim ponavljanjem najskupljih letačkih prizora, upoznaje nas sa junakom kojem je predvidljivost ponašanja deveta rupa na svirali. Kpovina džinovske avio-agencije i gradnja novih modela aviona, od kojih jedan, najskuplji, nikad neće zabeležiti drugi let (rat je u međuvremenu završen), kao i završni obračun sa senatorom koji će ga optužiti za ratno profiterstvo (ali tadašnja Amerika nije tranzicijska balkanska zemlja), imaju snagu uobičajenih žanrovskih dometa. Pravi vrhunac filma su dve Hjuzove (Leonardo Di Kaprio) veze sa Ketrin Hepbern (Kejt Blanšet) i Avom Gardner (Kejt Bekingsejl), u kojima su ove glumice izbliza osmotrile samozvanog Mefista i utekle ka novim iskušenjima. Prikazan je i sukob sa cenzorima zbog dubine dekoltea Džejn Rasel u Hjuzovom filmu 'Otpadnik'. Videli smo taj dekolte na fotosu, ali ne i lik Džejn Rasel (dama je živa i opasna).
Izvanredno je oživljena atmosfera Holivuda tih godina, uz upotrebu tehnikolora koji više nije u upotrebi. Čini nam se, ipak, da gledanje 'Avijatičara' zahteva prethodno poznavanje celokupne Hjuzove biografije, inače će film mnogima izgledati preglomazan i proizvoljan. A tajna Hjuzove ličnosti, na žalost, nije u nekakvom herojskom sukobu sa sudbinom, već u kliničkom dosijeu. 'Avijatičar' je to samo delimično skrajnuo.
