Izvor: Arte, 04.Sep.2014, 15:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ksenija Jovišević: Međuvreme
Vreme, naglašeno lični koncept, relativan je u odnosu na posmatrača koji ga meri.
Svaka individua raspolaže ličnom merom vremena u zavisnosti od sopstvenog položaja i načina kretanja, a različita stanja postojanja u sadašnjosti vodiće do različitih budućih stanja.
Međuvreme – vreme između dve pojave, dva procesa, dva događaja; "interval". Vremenski period u kome čekamo da se dogodi nešto veliko.
Sudeći po definiciji, "međuvreme" ne poseduje preteranu >> Pročitaj celu vest na sajtu Arte << važnost. Označeno je kao beznačajna praznina između dve popunjenosti koje fasciniraju važnošću. Prazno. Međutim, svaki zvuk se javlja iz tišine, zamire u tišini i tokom svog životnog veka tišinom je okružen. Tišina omogućava zvuku da postoji, isto kao i prazno punom. Tišina izvana, mir iznutra. Praznina jeste suština, a vreme između dva događaja, onih manjih ili onih većih, vreme između rođenja i smrti – jeste "život". Vreme između prošlosti i budućnosti jeste "sada". Sada, naravno, uključuje i "ovde". Koliko smo prisutni "sada-i-ovde"? Živimo li ili samo čekamo da počnemo da živimo? U osnovi, čekanje kao stanje uma znači da se želi budućnost a ne sadašnjost, zanemaruje se ono što se ima, čezne za onim što se nema. Čekamo li trenutno? Šta? Koga? Koliko? Svu negativnost uzrokuje nagomilavanje psihološki percipiranog vremena i poricanje sadašnjosti. Svi oblici straha izazvani su prevelikom potrebom za budućim, a manjkom prisustva, strepnjom od nečega što bi se moglo desiti. Željom da se bude negde “tamo”.
U sadašnji trenutak ulazimo tako što uviđamo da već "jesmo" u njemu; razumeti prisustvo znači biti prisutan. "Biti prisutan" znači posmatrati svoje emocije, svoje misli, ne opirati im se. Ukoreniti se unutar sebe. Spoznati sadašnji trenutaka, u medjuvremenu, omogućiti mu da "bude," i u njemu živeti.
U njemu uživati.
