Izvor: Blic, 28.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kršio je pravila
Kršio je pravila
Delo Maksa Ernsta češće iritira nego što privlači. Od samog početka stvaralaštva prevazilazio je granice onoga što se uobičajeno nazivalo umetničkim radom, slikarstvom ili grafikom. A na koji način je to činio u jeku nadrealizma, kraj onih koji su poput njega kršili pravila 'igre', kao što su Tristan Zara, Andre Breton ili Salvador Dali, pokazuje izložba pred nama u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu čiji je vernisaž zakazan za danas u 13 sati. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Izložba je preuzeta od Instituta za međunarodne veze u Študgartu, posredstvom Gete instituta u Beogradu, a predočava Ernstov rad kroz 200 grafičkih listova i 23 knjige.
U startu, Ernst je impresioniran umetnicima kao što su Van Gog, Kandinski i Alber Make, s kojim se intenzivno druži dok obojca žive u Bonu. Prve izložbe priređuje zejdno sa ekspresionistima. Tek pošto je mobilisan, u prvom svetskom ratu, otkriva pokret Dade, a tek pošto 1919. upoznaje Hansa Arpa, kreće u inovaciju: otkrivaju zajedno novu tehniku kolaža, koja će postati jedna od osnovnih odlika pokreta nadrealista. Na poziv Andre Bretona, 1920, izlaže u Parizu i tada potpuno obuzet slobodom imaginacije počinje da radi prve frotaže. Drugi svetski rat mu donosi ličnu muku: anksioznost. Ali, i ljubav: kada upoznaje Doroteu Tening.
Delo jednog od pionira nadrealizma, za šta bez dvojbe svi istoričari umetnosti smatraju Ernstovo, pripada povesti 20 veka i danas se nalazi u svim velikim američkim i evropskim muzejima, ali i privatnim kolekcijama.
Maks Ernst je rođen u Bonu 1891, gde je studirao filozofiju, psihologiju i istoriju umetnosti. Služeći vojsku u nemačkoj armiji iskazuje prve znake revolta protiv bilo koje vrste agresije. Godine 1922. seli se u Pariz gde stvara dela koja će obeležiti istoriju nadrealizma, kao što su 'Slavni slon', 'Kralj Edip', i druga na temu kosmosa, vatre i ljubavi. Tehnikama grebanja i trljanja po platnu, uz kolaže, naročito po odlasku za Ameriku, 1941, Ernstu omogućavaju da radi brzo i efektno. 'Evropa posle kiše', 'Kralj se igra s kraljicom' ( ovo delo pohranjeno je u Muzeju Moderne umetnosti u njujorku), ili 'Posle mene san' ( nastalo po povratku u Francusku, danas u Muzeju moderne umetnosti u Parizu) podstiču ga stalno na nove eksprimente. Neumorni istraživač, čitavog života nastojao je da u dve ili tri dimenzije - jer Maks Ernst je i vajao - prenese fantastični svet snova i nesvesnog. Razlog zbog koga je pokušao i da glumi u filmu Luisa Bunjuela 'Zlatno doba'. M. Marjanović
