Izvor: Politika, 09.Maj.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krleža prolazi Beogradom
Večeras se u KCB-u otvara Festival jednog pisca „Krleža: San o drugoj obali”, a jedan od učesnika je i hrvatski umetnik Boris Bakal
Desetog maja, tačno pre sto godina Miroslav Krleža bio je nepoznati mladić koji je prvi put kročio u Beograd, i povodom obeležavanja ovog događaja, večeras u 20 časova u Kulturnom centru Beograda, književnik Bora Ćosić otvoriće Festival jednog pisca – „Krleža: San o drugoj obali“. Zatim, biće izveden performans „Istina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije, istina... Krležini snovi“ sa muzikom Ivane Stefanović, dok će zagrebački glumac i reditelj Boris Bakal, koji vodi umetničku platformu „Bacači sjenki“, čitati tekstove iz Krležinih dnevnika.
– Ovi dnevnici, pisani u vreme Drugog svetskog rata, kada je Krleža bio u „azilu” između leve i desne političke opcije, privođen i u strahu za svoj i Belin život, prepuni su snova. I Krležin pogled na Beograd ponekad je bio snovit; on je u tim snovima spajao nespojivo, dan i noć, umrle sa živima. Inspirisana ovim tekstovima, kompozitorka Ivana Stefanović napravila je jedan psihoakustični prostor, zvukom je ispripovedala priču o Krleži kao o čoveku koji sanja – kaže Boris Bakal, koji je za ovaj festival režirao performans „Izveštaji sa druge obale“, u izvođenju „Bacača sjenki” i mladih beogradskih glumaca. Premijera ovog urbanog putovanja zakazana je za nedelju 13. maj, u 17 časova, ispred hotela „Mažestik”, omiljenog Krležinog sastajališta sa piscima. Interaktivni performans biće nastavljen u nekoliko pravaca, koji će pratiti određene intimno-javne linije Krležinog beogradskog života.
– Krležin dolazak u Beograd vrsta je odgovora na egzistencijalna pitanja presudna za svaki ljudski život, i mene je zanimao upravo put od te odluke da dođe, do njegovog odlaska iz Beograda 1976. godine, do završetka vremena u kojem je predstavljao svojevrsni agens kulturnih događaja. Dakle, to je raspon situacije od anonimnosti do mogućnosti promene istorije jednog grada. Ovoga puta ne govorimo o Krleži iz njegove „poslednje faze” – podebljem, proćelavom gospodinu dobroćudnog lica, oštrog jezika, politički potkovanom. Naš Krleža prolazi svim ovim beogradskim ulicama kojima i mi idemo, i na najjednostavniji način komunicira sa gradom. Ipak, on je i dalje pisac „Zastava“, „Balada Petrice Kerempuha“, „Izleta u Rusiju“, „Glembajevih“ – objašnjava Boris Bakal.
Ako Krležu zamišljamo u svom okruženju, prirodno je da se zapitamo kako bi se on uklopio u današnje vreme, u složene dileme naše svakodnevice. Boris Bakal ovo pitanje vidi kao logično u odnosu na našu potrebu da se priklonimo autoritetu, ali smatra da nam nije potreban Krleža, već da su nam potrebna njegova pitanja.
– Postavlja se pitanje koliko smo spremni da u svojim životima budemo na „rubu pameti“ i da preuzmemo odgovornost za posledice svojih postupaka. Svrha ovog performansa i jeste u tom postavljanju važnih pitanja, na koja ćemo pokušati da damo odgovore u interakciji sa publikom i gradom samim. „Izveštaji sa druge obale“ na neki način su ljubavna priča pisca i jednog grada, a da bi uopšte bilo moguće da se ta priča predoči mora se voleti Beograd kao što ga ja volim od detinjstva – dodaje Bakal.
Naš sagovornik naglašava da se ovaj projekat nastavlja na rad „Bacača sjenki“ iz 2001. godine, kada je sa Katarinom Pejović, u okviru Bitefa, a u organizaciji Centra za novo pozorište i igru, napravio radionicu „Čitanje grada“, za mlade antropologe, arhitekte, teatrologe. Istraživanje grada nastavljeno je i sledećih godina kroz projekat Shadow Casters, i sa grupom internacionalnih umetnika, ponovnim vraćanjima na Bitef. Taj ciklus, kako kaže Bakal, zatvara se ovim razgovorom sa Krležom, opraštanjem sa jednim pogledom na Beograd i otvaranjem mogućnosti za nove.
– To je bogatstvo suživota koji lično imam sa ovim gradom, i koji sam pokušao da prenesem sa mladim glumcima Predragom Koturom, Andreom Forcom, Joanom Knežević i Zoranom Bjeljcem – ističe naš sagovornik.
Boris Bakal pored aktuelnosti u Krležinom delu vidi i saputnika u novim počecima, pokušaj opiranja diskontinuitetu. Međutim, trenutne okolnosti u hrvatskoj (pa i srpskoj) kulturnoj politici, vidi u pomanjkanju vizije i odsustvu dijaloga:
– U jednom trenutku podržao sam novu ministarku kulture Andreu Zlatar, misleći da je prava osoba za to mesto, koja će doneti promene. Nadao sam se da dnevna politika neće ugroziti njene ideje. Ipak, za sada nije učinjen nikakav pomak, mada znam šta znači doći na vlast posle duge prevlasti desnice, koja je usmerena na korist malobrojne i izmišljene elite.
Boris Bakal povodom festivala posvećenog Krleži učestvuje i u predstavi po Krležinom eseju „Izlet u Rusiju“ Centra za kulturnu dekontaminaciju, a u režiji Jovana Ćirilova, koja će premijerno biti izvedena sutra u 20 časova. I kao što će izložbe, diskusije i dramski programi ove manifestacije Krležu dočarati kroz faktografsko i snovidno, tako će ovaj komad prikazati „ne samo političke činjenice, već i šum vetrova u drveću”.
Marina Vulićević
objavljeno: 10.05.2012.
