Izvor: Politika, 20.Jul.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza ne sme da ugrozi kvalitet
Pogrešno je, a donekle može biti i pogubno po društvo, mišljenje nekih političara, da je u vremenu krize najbezbolnije sankcionisati kulturne manifestacije, kaže Jelena Kajgo, direktorka Bitefa
Organizovati veliki i značajan festival poput Bitefa u ovim godinama krize je izuzetno težak posao. Već prošlogodišnji budžet Bitefa je smanjen za trećinu, a sa ovogodišnjim planiranim smanjenjem on bi iznosio pedeset posto manje novca u odnosu na prethodni vremenski period. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << To je naravno za nas bilo sasvim neprihvatljivo i dovelo nas je u dilemu da li uopšte treba organizovati Bitef u uslovima u kojima on više ne bi ličio na sebe.
Ovako Jelena Kajgo, direktorka Bitef teatra, objašnjava kako u ovim kriznim vremenima uspeva sa svojom ekipom saradnika da istraje na organizaciji ovog prestižnog pozorišnog festivala.
Pozorište je umetnost koja najbrže reaguje na novonastale društvene pojave, mene, događaje. Zato je prošlogodišnji 43. Bitef imao podnaslov „Kriza kapitala – umetnost krize”. A kako će se kriza odraziti ove godine ne samo na kvantitet, već i kvalitete predstava odgovorila je Jelena Kajgo:
– Na svu sreću, preduzeli smo inicijativu i uspeli da lično gradonačelniku predočimo ozbiljnost situacije. Naišli smo na razumevanje i podršku, i sada imamo budžet gotovo isti kao i prethodne godine, obezbeđen od strane Grada, a od Ministarstva kulture čak i malo povećan. To će omogućiti Bitefu, odnosno njegovim posetiocima uvid u izuzetno kvalitetnu selekciju predstava. Jer, kriza može da utiče na smanjeni broj predstava, što je na Bitefu već dve godine slučaj, ali nikako se ne sme dovoditi u pitanje kvalitet manifestacije koja postoji 44 godine i koja je za to vreme izgradila veliki ugled u svetu, a ima ga čak i sada, u velikoj konkurenciji novih evropskih festivala koji imaju ogromne budžete. Pogrešno je, a donekle može biti i pogubno po društvo, mišljenje nekih političara, da je u vremenu krize najbezbolnije sankcionisati kulturne manifestacije. Upravo u vreme krize, društvo je sklono dezorijentisanosti i duhovnom kolapsu koji prati materijalni... I baš tada treba zadržati prisebnost, i, koliko god to bilo teško, insistirati na promociji kvalitetnih kulturnih programa, koji nažalost, u svetu koji je postao globalno tržište, imaju veoma visoku cenu.
Milivoje Mlađenović, direktor „Sterijinog pozorja” u Novom Sadu naglašava da se, kada je u pitanju ovaj festival, domaće drame njegovi organizatori pažljivo pridržavaju onoga što je predvideo osnivač, odnosno grad Novi Sad.
– Ovogodišnje Pozorje je pokriveno sa 25 miliona dinara, što je duplo manja suma novca od prošle godine, ako ne i više. Gledamo da ne prekoračimo predviđena sredstva i da programi koje odaberemo budu u tim finansijskim okvirima, a da u isto vreme budu atraktivni. Promena, kao što je poznato ima, kada je u pitanju sama koncepcija „Sterijinog pozorja”: da selekcija bude smanjena na devet predstava nacionalne drame i pozorišta. Ono što je, takođe, novina jeste da su obavezne tri praizvedbe domaćih dela, odnosno da se primat daje domaćoj drami, posebno savremenim autorima, kaže Mlađenović i dodaje:
– Program „Krugovi” sveden je samo na dve do tri predstave. Biće to ona ostvarenja koja bi trebalo da predstavljaju cilj kojem stremi Sterijino pozorje, predstave iz sveta koje bi trebalo da budu uzor našim pozorištima. Ono što je dobro jeste da je Ministarstvo za kulturu uvrstilo Sterijino pozorje u manifestaciju od posebnog nacionalnog i međunarodnog značaja. Potpisan je i protokol o tome, što znači stabilnost u finansiranju, ali istovremeno i stalno dokazivanje. Ugovorena suma biće korigovana u zavisnosti od onoga što budemo predložili, a ukoliko Ministarstvo kulture proceni da je to od nacionalnog značaja. Isto važi i za Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine. Dakle, kada se „Sterijino pozorje” uporedi sa festivalima u regionu, smatramo da je skromna suma od 25 miliona dinara sa kojom radimo naš festival. Naravno, mi se trudimo da ova skromna sredstva uvećamo sopstvenim prihodima i donacijama sponzora.
Branislava Liješević, direktorka „Tvrđava teatra” iz Smedereva napominje da su organizatori ovog festivala u potpunosti pokrili prošlogodišnju finansijsku konstrukciju i da su uveliko krenuli u građenje ovogodišnje.
– Mi nismo skup festival! Dobili smo od Ministarstva kulture četiri miliona dinara, deo novca od opštine Smederevo, a ostatak smo obezbedili od sponzora. Još uvek nemamo sopstvenu produkciju tako da smo, recimo, prošle godine ukupne troškove pokrili sa 14 miliona dinara. Preživeli smo prošlu godinu u kojoj smo počeli, godinu svetske ekonomske krize. Ovog leta nam je, čini mi se, malo lakše, iako sam očekivala suprotno da će biti teže. Pokazali smo svoj proizvod, da festival ima nivo, da nije palanački, ispod pozorišnih i kulturnih vrednosti – kaže Branislava Liješević.
Sponzori koji su prošle godine simbolično pomogli „Tvrđava teatar”, kako kaže direktorka ovog festivala, poverovali su im na reč i ove godine obećali veću podršku.
– Prošle godine sam, recimo, svojim ličnim telefonima prokrstarila čitavu bivšu Jugoslaviju, da ne kažem da smo zaradu primili tek u aprilu, odnosno u maju 2010. godine. Neophodan je i lični entuzijazam: da želite da to uspe, da nema odustajanja – kaže Liješevićeva.
Za potrebe nekih predstava, sećamo se, još kada je bila na čelu Grada teatra u Budvi, Branislava Liješević je neophodne rekvizite donosila od svoje kuće. Ako bude potrebno, kaže, to će raditi i za festival „Tvrđava teatara”.
B. Trebješanin
objavljeno: 21.07.2010.
