Izvor: Blic, 21.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kritika izostavljanjem
Kritika izostavljanjem
Eli Finci je izmislio najciničniji oblik pozorišnih kritika nepoznat u svetu - kritika izostavljanjem. Kada bi smatrao da je neko nedostojan posla kojim se u pozorištu bavi, on bi ga, bez obzira na značaj njegove funkcije u predstavi onako hladno, sa rukama u džepovima, izostavio iz svoje kritika. Nije mu bilo važno da li je reč o piscu, reditelju, glumcu u glavnoj ulozi ili likovnjaku.
Vuk Vučo je išao još dalje. On je jednom našem velikom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << reditelju, umesto kritike, napisao čitulje. Naravno da je to izazvalo snažan otpor naše kulturne javnosti. Međutim, Fincijev stil se sve vreme vraća u metode naše kritike.
Jedan od radikalnih metoda je da se o nekoj predstavi ili pozorišnoj pojavi uopšte ne piše. Pojava o kojoj se veoma malo piše je celokupna naša alternativa. Retke su novine, nedeljnici, časopisi, koji obraćaju pažnju na tok paralelan sa našim mejnstrimom.
Nije ni čudo da neki alternativci, često i oni najbolji, prestaju da rade i stvaraju. Teško je delovati u potpunoj zaveri ćutanja. Uveren sam da bi naša alternativa bila i bolja i značajnija da ne živi u tolikoj anonimnosti, iako katkada imaju predstave bolje i značajnije od onih koji su takozvani glavni tok. Ne znam kako može glavni tok katkad biti bulevarska pleva kada se daje tamo gde joj nije mesto - u ozbiljnim profesionalnim pozorištima osnovanim za bolje zadatke.
Svetska je praksa da se prati i alternativa. Velike pozorišne kulture shvataju da je ona humus kojim se hrani osnovni teatarski tok. Kako kritičar za glavni tok ne stiže da o alternativi piše, sve velike novine sveta imaju kritičara za tu oblast.
