Izvor: Politika, 20.Mar.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krestić protiv Hajdina
Krestić: Predsednik nije iz Akademije proterao dnevnu i mondijalističku, već samo srpsku politiku.- Hajdin: Dejstvo Krestićevog izlaganja najbolje će se videti na predstojećoj izbornoj Skupštini SANU
Istoričar Vasilije Krestić se potrudio da predlaganje kandidata za predsednika i potpredsednike SANU ne bude rutina. Oštro je govorio o sadašnjem predsedniku. „Politika” je htela da sučeli Nikolu Hajdina i Vasilija Krestića, ali je predsednik Akademije uveren da nema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dobrih razloga za taj dijalog.
Sve je počelo pošto je akademik Dragomir Vitorović za predsednika ponovo (treći mandat) predlažio akademika Nikolu Hajdina (1923), sadašnjeg predsednika SANU, a za potpredsednička mesta akademike Ljubisava Rakića (1931) i Nikolu Tasića (1932), dosadašnje potpredsednike i za generalnog sekretara akademika Dimitrija Stefanović (1929), koji je i do sada obavljao ovu dužnost. Obrazlažući predlog akademik Vitorović je rekao da se ovi kandidati predlažu zbog kontinuiteta, u ovim složenim političkim prilikama i da bi „radikalne promene bile rizične”.
Predlagači pozitivno ocenjuju dosadašnji rad predsednika Hajdina. Uporno je, kažu predlagači, radio na obezbeđivanju uslova za nesmetan naučni i umetnički rad, zalagao se za ostvarivanje osnovnih ciljeva i zadataka SANU, prvenstveno za podsticanje naučnog i umetničkog stvaralaštva u interesu i za dobro Akademije. U teškim okolnostima, akademik Hajdin se predano posvetio problemima i zadacima nauke i umetnosti, imajući u vidu važnost nacionalne kulturne misije Akademije. Uspostavljanjem dobrih odnosa sa vladama Republike Srbije, odnosno odgovarajućim ministarstvima i drugim institucijama koje učestvuju u finansiranju naučnoistraživačkog rada SANU, trudio se da obezbedi veća sredstva za Fond za naučna istraživanja, da bi se omogućilo bolje finasiranje istraživačkih projekata, kao i organizovanje većeg broja naučnih skupova, žive međunarodne saradnje, učešća članova Akademije na skupovima u svetu, oživljavanje izdavačke i drugih delatnosti Akademije. Predsednik Hajdin je bitno doprineo poboljšanju slike o našoj Akademiji u zemlji i u krugu evropske i svetske nauke i umetnosti.
U najvažnije uspehe predsednika Hajdina spada napor da se savladaju posledice ranije izolacije naše Akademije i vrlo uspešna obnova, na dostojanstven način, saradnje naše Akademije s inostranim akademijama i drugim naučnim i umetničkim organizacijama. Akademija je uspela da obnovi saradnju sa većinom stranih akademija i danas sa njima ima punu saradnju i članstvo u najvećem broju međunarodnih organizacija akademija. Predsednik Hajdin se zalagao da se Akademiji vrate njene zadužbine (vraćena je zgrada u Knez Mihailovoj 36, u koju je preseljeno nekoliko instituta), a zaslužan je i za donošenje Zakona o SANU, kojim su iz budžeta dobijena veća finansijska sredstva za rad Akademije.
Akademik Vasilije Krestić je veoma oštrim rečima govorio o radu akademika Hajdina, optužujući ga da je u vreme njegove vladavine „smišljeno proterana svaka srpska politika, a da je zavedena politika prećutnog saglašavanja sa svim onim što čini aktuelna vlast”. Akademija se, recimo, nije oglasila u vreme kada se raspravljalo o Statutu Vojvodine, koji nije u skladu s važećim Ustavom i kojem je cilj dezintegracija srpske države. Hajdin nije dozvolio održavanje međunarodnog skupa: „Velika Srbija – istine, zablude, zloupotrebe”. Skup je, ipak, održan, ali Izvršni odbor nije hteo da finasira izdavanje zbornika radova. Kada je zbornik objavila Srpska književna zadruga, jedan od članova Izvršnog odbora tražio je da se knjiga izbaci iz izloga knjižare SANU.
Predsednik Hajdin nije hteo da dozvoli ni održavanje međunarodnog skupa posvećenog problemima Kosova i Metohije. Na sastanku u kabinetu predsednika, kojem su prisustvovali Kosta Mihailović, Mihailo Đurić, Stevan Karamata i Vasilije Krestić, Hajdin se zapitao: šta će nam povodom te namere reći političari? SANU nije na doličan način obeležila ni 200. godišnjicu Prvog srpskog ustanka.
–Ni u vreme Josipa Broza, ni u vreme Slobodana Miloševića, izvršni odbori Predsedništva SANU nisu sputavali odeljenja u njihovim nastojanjima da putem naučnih skupova razjasne pojedina pitanja. Izvršni odbori se tada nisu ponašali kao da su politički komesarijati ili cenzori, nisu bili nadređeni odeljenjima, niti su im stajali na putu u ostvarivanju njihovih naučnih zadataka. Tu novu praksu, ranije nepoznatu, zaveo je akademik Hajdin – tvrdi Krestić, i dodaje da se predsednik koji se hvali da je iz Akademije proterao politiku, pretvorio u „političkog komesara koji sve drži pod kontrolom, bez čijeg dopuštenja se za Srbiju i Srbe u Akademiji ništa ne može učiniti”.
Akademik Hajdin, naglašava Krestić, nije iz Akademije proterao dnevnu i mondijalističku, već samo srpsku politiku.
Nikola Hajdin, predsednik SANU, nije hteo da se upušta u polemiku sa akademikom Krestićem, rekao nam je samo da će se „dejstvo Krestićevog izlaganja” najbolje videti na predstojećoj izbornoj Skupštini SANU.
Zoran Radisavljević
objavljeno: 21.03.2011
