Izvor: Blic, 28.Nov.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kreativna industrija u progresu društva
„Kreativne industrije u Srbiji: perspektive, trendovi i razvojne mogućnosti" tema je tribine održane juče u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu. Reč je o ciklusu tribina koje treba da doprinesu izradi kulturne strategije u Srbiji.
- Relevantna istraživanja u svetu, a naročito u Zapadnoj Evropi, pokazala su da kreativne industrije (arhitektura, dizajn, advertajzing") imaju karakteristike pogonskog sektora koji može postati generator rasta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << lokalnih i regionalnih ekonomija. Čini mi se da se u našoj zemlji ne zna cilj produkcije, nema prioriteta, a samim tim ni kvaliteta ni napredovanja. Dizajnom se, recimo, bavi svaki laik koji zna da radi na kompjuteru - kaže Hristina Mikić sa Visoke poslovne škole strukovnih studija u Novom Sadu.
Eksploatacija znanja i kreativnih sposobnosti jedna je od najunosnijih industrija na svetu, jedini problem je što ih u Srbiji trenutno nije lako pretvoriti u kapital. Nedovoljna svest kompanija o značaju kreativnosti s jedne strane, i zastareo sistem školstva koji ne podstiče razvoj kreativnosti, s druge strane, glavni su problemi kreativne industrije u Srbiji, istakli su učesnici tribine.
Kreativni kapacitet izgubili su naročito gradovi u unutrašnjosti, tvrdi Aleksandar Đerić iz Akademske grupe „Academica".
- Izgubio se kreativni kapacitet zbog migracije, odlaska kreativaca. Jedan od velikih problema je i to što državni sektor troši 90 odsto kapitala, a tu su i partijski uticaji bez kojih ne možete ni da privirite tržištu - rekao je Đerić.
Kao dobar primer partnerstva između kreativnog i poslovnog sektora istaknut je primer „Telenora", koji je prostorije kompanije oplemenio delima srpskih umetnika i sada svoju umetničku kolekciju (160 dela od 60 umetnika) izlaže širom Srbije. Na ambalaži njihovih telefonskih paketa nalaze se murali.
