Izvor: Politika, 30.Dec.2013, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kratka istorija glamura
Zašto se Vorholu nije dopao imidž Dejvida Bouvija i kako su se Mik Džeger i galerista Robert Frejzer štitili od bliceva fotoaparata, objašnjava izložba u Muzeju moderne umetnosti „Lentos”
Linc – Velika fotografija Dejvida Bouvija koji je za omot njegovog albuma „Aladin sejn” (1973) snimio Brajan Dafi, nalazi se visoko na fasadi Muzeja „Lentos”, koja kameleonski menja boje, kao što je to činila legenda britanske pop scene. Bouvi je jedna od centralnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << figura izložbe „Glamur” (Glam) u „Lentosu” koja se, posle liverpulskog „Tejta” i frankfurtske „Širn Kunsthale”, do prve nedelje februara bavi fenomenom kratkotrajnog, ali značajnog pop (umetničkog i modnog) pokreta prve polovine sedamdesetih, koji se ugasio pojavljivanjem panka.
Izložba „Glamur” predstavlja kostime, fotografije, instalacije, časopise, plakate, video-radove i kratke filmove, ne zadržavajući se samo na modnim, već i na bitnim društvenim i sociološkim aspektima koji su vodili do pojavljivanja glamura, ne zapostavljajući važne trendove na umetničkoj sceni.
U Velikoj Britaniji pogođenoj velikom stopom inflacije i nezaposlenosti, skraćenjem radnog vremena i krizom vlade, stvara se potreba za kreiranjem nove stvarnosti koja će komadu sivila, makar nakratko, dati življi kolorit.
Deca radnika i rudara postaju deo novog estetskog i muzičkog fenomena, jednako inscenirana u nov, androgin, futuristički izgled – blistavi kostimi, krzno, likra, srebrne i zlatne cipele sa platformom i senke za oči sa šljokicama zamenjuju striktno muške i ženske kodove odevanja. Za razliku od SAD u kojima će Fabrika Endija Vorhola „proizvesti” imidž glamur rok scene, na „ostrvu” će se on ispileti direktno iz nekoliko umetničkih akademija koje, sa jedne strane, studentima iz radničkih porodica znače bekstvo od skapavanja u fabrikama i rudnicima, a srednjoj klasi – korak bliže boemskom životu. Britanske akademije doprinose razvoju postmodernističkog senzibiliteta, a tek razmahan odsek za modni dizajn školuje nekoliko ključnih ličnosti koje ne samo što redefinišu pozorišni i modni dizajn, već i životni stil novih urbanih generacija.
Entoni Prajs, Ozi Klark, Malkolm Berd (kasnije Šnajder) i Džejn Vajtsajd – pronalaze inspiraciju u holivudskim filmovima tridesetih, naročito u Šternbergovom „Đavo je žena”, sa Marlenom Ditrih, „Snu letnje noći” Maksa Rajnharda i bilo kojoj produkciji sa Maj Vest, a Dejvid Hokni, Ričard Hamilton, Sesil Biton, Petrik Proktor, Gilbert i Džordž i reditelj Derek Džarman postaju ključne ličnosti britanskog umetničkog glamur miljea, kreirajući sopstvenu vizuelnu estetiku.
U Redingu se početkom sedamdesetih pojavljuje grupa studenata pod imenom „Mudiz” koja nastupa po binama alternativnih klubova. Njihov kreativni jezik se sastoji od smese kiča, ironije, amaterizma, improvizacije, konceptualizma i manipulacije slike i zvuka. U desetominutnom filmu „En Bin” iz 1974, u „Lentosu” je pokazan deo njihovog parodijskog performansa.
Londonski dizajner Entoni Prajs za koga je androgin izgled najvažniji aspekt modne transformacije, 1971. odbija da stilizuje odeću Ti Reksa za prvi televizijski nastup u emisiji „TopofthePops”, sa obrazloženjem da Mark Bolan zrači preteranom heteroseksualnom energijom. Umesto njega posao prihvata Čelita Sekunda, nekadašnja asistentkinja Ozija Klarka, čoveka odgovornog za izgled „Svinging Londona”, čiji je duh uhvaćen u fotokolažima i platnima Ričarda Hamiltona. „Svinging London 67”, kombinovana tehnika na platnu koja se nalazi na izložbi u „Lentosu”, pokazuje Mika Džegera i galeristu Roberta Frejzera koji se, rukama vezanim lisicama, štite od bliceva fotoaparata.
Bolanovo srebrno satensko odelo viđeno 10. marta 1971. na „TopofthePops”, označava početak novog stila u glamuru koji je potpuno drugačiji od konvencionalne mode, ali i odeće koju nosi gej i biseksualna „in” scena. Nepunih godinu dana kasnije, kostim Oberona iz Rajnhardove filmske adaptacije Šekspirovog „Sna letnje noći”, Prajsa će dovesti na ideju o dizajnu za jaknu Brajana Ferija optočenu zelenim i crnim šljokicama u kojoj on pojavio na televiziji na prvom javnom nastupu „Roksi mjuzik” sa singlom „Virginiaplain”, 1972. Ferijeva jakna se, zajedno uz binski kostim Brajana Ina iz 1973. dizajnerke Kerol Meknikol – jakne sa velikim crnim nojevim perjem i pantalona sa izvezenom srebrnom aplikacijom – nalazi na izložbi „Glamur”.
Američki umetnik Majk Keli (1954–2012) u predavanju održanom na „Štajerskoj jeseni” u Gracu 1999, razjasnio je okolnosti pod kojima se u Americi razvio „glem pokret”, podvlačeći da je identifikacija sa femininom stranom u militarističkom i patrijarhalnom američkom društvu bio jedan od sigurnih načina da se izbegne regrutacija. Hipi kultura šezdesetih nije izbrisala polne uloge, a u njenoj ozbiljnoj političkoj angažovanosti, nije bilo mesta humoru i samoparodiranju. Glamur je napravio bitan korak u pravcu emancipacije poremetivši tradicionalan polni poredak sa maskiranjem kao subverzivnom umetničkom strategijom.
U četrnaestominutnom video-snimku Fektorija iz 1968, može se videti istorijski susret mladog Dejvida Bouvija sa Endijem Vorholom koji nije bio impresioniran imidžom britanskog pevača.Zbog duge kose i bezobličnog šešira, previše mu je ličio na hipija. Nekoliko godina kasnije, Bouvi se transformisao u Zigija Stardasta, što je bio samo početak njegovih bezbrojnih samoinscenacija.
Jedan od odeljaka izložbe u „Lentosu” koji je dobio ime „Transformer” prema istoimenom albumu Lu Rida iz 1972. čiji su producenti i delimično – aranžeri bili Bouvi i Mik Ronson, okreće se „kros-dresingu”, kao načinu preispitivanja uloga polova i sopstvenog identiteta i prikazuje fotografije Jirgena Klaukea, Katarine Siverding i Ulaja, kao i crno-beli video rad „Kralj” Elenor Entin (1972).
Na izložbi se takođe nalaze radovi Nen Golding, Mika Roka, Sindi Šerman, Bilija Salivena, Stivena Arnolda, Gija Burdena, Džimija de Sane, GeneralIdea, Džeka Goldštajna, Nensi Helebrand, Reja Džonsona, Brusa Lejsija i Džil Brus, Džona Mekmanusa, Zigmara Polkea...
Marina Rihter
objavljeno: 31.12.2013
