Izvor: Blic, 09.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraljica 'koje nema'
Kraljica 'koje nema'
Kad je Nikola Vujisić, srpski student na Sorboni predložio doktorsku tezu na temu 'Religiozna dvojnost Jelene Anžujske' bio je odbijen s obrazloženjem da je to dobra tema za roman, ali neodbranjiva teza za doktorat iz razloga 'što niko nije siguran da je ta žena bila francuska princeza.'
Te teme se prihvatio Milan Ratković, srpski pisac iz Pariza koji je zaronio u daleki trinaesti vek i u tajnu života Jelene Anžujske, žene kralja Uroša >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Velikog. Ratković je u knjizi 'Jelena',( izdao je podgorički 'Oktoih') pokušao da odgonetne ono što je istorija sakrila i prećutala o misterioznoj Francuskinji koja je kralju Urošu Velikom rodila naslednike- kraljeve Dragutina i Milutina.
- Ona nije bila ni Jelena ni Anžujska i francuska istorija je ne pamti, niti želi da je se seća. Najverovatnije da se zvala Elizabeta od Kurteneja, bila je vanbračna ćerka latinskog kralja Balduina Drugog i zna se da je poslata u ove krajeve s namerom da Srbe pridobije za katoličanstvo. Možda bi tako i bilo da se 'dobra Jela', kako je narod prozvao, nije zaljubila u pravoslavlje i time se ogrešila o naručioce misije rimskog papu i njenog rođaka - sicilijanskog kralja Karla Anžujskog, tumači Ratković.
On je u potrazi za relevantnim podacima o junakinji svoje knjige obišao mnoga mesta u Francuskoj, Italiji, pohodio je ruske i bugarske crkvene arhive, manastir Gradac kod Raške gde je Jelena sahranjena, ali je obično nailazio na ćutanje i 'nedostatak dokumenata'.
Tako je iz Vatikana dobio pismo u kome mu saopštavaju da po tom pitanju nema šta tražiti u Rimu jer nikad nikakva Jelena Anžujska nije postojala na Zapadu, upućujući ga na arhive u Konstantinopolju.
- Svi dokumenti o njoj su uništavani od trenutka kad su shvatili da je Jelena postala Srpkinja. U Vatikanu o njoj nema ništa, a sačuvani su podaci o njenoj sestri Mariji koja je bila žena običnog generala franačke vojske, kaže Ratković.
Na romansijeru nije da otkriva istoriju, ali neki put ima više sreće nego istoričar. Tako je Ratković, istražujući, došao do čudotvorne ikone 'Nerukotvoreni obraz Gospodnji' koja se i dan danas čuva kao najveće blago u Laonskoj katedrali, stotinak kiolometara severno od Pariza, a bila je poklonjena budućem papi Urbanu IV koji je Jelenu doveo u Srbiju.
- Za mene je pisanje o Jeleni Anžujskoj bio izazov, jer se do sad nije usudio da piše o ženi koju je srpska crkva kanonizovala kao sveticu. Uzgred, hteo sam da pokažem da je prijateljstvo među narodima samo nama draga utopija, a da postoje samo interesi. Na kraju su me na pisanje ponukale i francuske bombe koje su pred dve godine padale po Kosovu. Hteo sam da im pokažem koga su to bombardovali, napominje Ratković. R. Pivljanin
