Izvor: Politika, 31.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kralj pesnika, Boga i Satane
Danas je 140 godina od smrti Šarla Bodlera i 150 godina od objavljivanja čuvene zbirke pesama "Cveće zla"
Živeo jednom ukleti pesnik Šarl Bodler. U isto davno doba stihove je pisao Žil Vales. Bodler je umro na današnji dan 1867, a pet dana nakon toga Vales je tom pesniku "lakrdijašu" kako ga je zvao prorokovao najviše 10 godina slave, i to "sumnjive". Vek i po interesovanja za čuvenu Bodlerovu zbirku "Cveće zla", objavljenu leta 1857. godine u Francuskoj, rečiti je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svedok dubine Valesove pogrešne procene.
Sin Fransoa i Karoline Bodler, Šarl, je rođen 1821. u Parizu. Otac, 30 godina stariji od njegove majke, umro je kad je pesnik imao šest godina. Bodler je bio jako blizak s majkom (o njihovom odnosu svedoče sačuvana pisma) i veoma ga je potresla njena ponovna udaja za jednog majora. Porodica se 1833. seli u Lion, gde Bodler pod uticajem očuha i majke pohađa Vojnu akademiju, ali odbija da položi završni razred. Naredne dve godine provodi u Latinskoj četvrti u Parizu, pišući stihove i nagomilavajući dugove. Veruje se da je tada zaražen sifilisom.
Plaćajući mu putovanja brodom u Indiju (1841) i egzotične krajeve, porodica je pokušavala da ga odvrati od boemskog života. Uzalud. Iz tih iskustava nastaju poznate pesme iz "Cveća zla" kao što su "Jednoj Kreolki", "Čovek i more", pa čak i slavni "Albatros". Kada se vratio u Pariz, dobio je veliko nasledstvo koje mu je omogućilo život pariskog dendija. Skupa garderoba, pariski bistroi, eksperimenti sa hašišom i opijumom postaju svakodnevne potrebe pesnika. Zaljubljuje se u Žanu Dival, hirovitu i nevernu ženu, koja ga je inspirisala za pesme jakog erotskog naboja. Do 1844. potrošio je polovinu nasledstva.
Da bi zaradio, piše kritike i eseje u časopisima. Njegovi rani radovi o savremenicima Eženu Delakroa i Gistavu Floberu smatraju se studijama sjajne senzibilnosti i kritičarskog umeća.
A onda je došla 1857, prelomna godina u Bodlerovom životu i, može se reći, u istoriji poezije. Izdavač Ogist Pule-Malasi objavljuje "Cveće zla"! Većina Parižana nije ni stigla da vidi knjigu u izlozima knjižara kada se pročula vest o suđenju pesniku i izdavačima tih "lascivnih i satanskih" stihova. Optužen je za uvredu verskog i javnog morala. Iako je suđenje nazvao "smešnom avanturom" i "komedijom", ubrzo je doneta presuda kojom se Bodler kažnjava sa 300 funti zbog uvrede javnog morala, a šest pesama iz zbirke proglašeno je zabranjenim (Litanije Satani, Leta, Nakit...).
Prevodilac Nikola Bertolino, koji je više puta za različite domaće izdavačke kuće prevodio Bodlerovu poeziju, kaže za naš list da je donekle razumljiv odnos savremenika prema pesniku.
– Bojio je kosu u zeleno, šminkao se, nastojao je da zapanji, i to je izazvalo otpor okoline. Shvatali su ga neozbiljno. Čuveni Sent Bev rekao je da je izopačeni Bodler utrošio život da iz svake teme i svakog cveta izvuče otrovni sok. Tek 30 godina posle njegove smrti i 20 godina od "Cveća zla" pesnici počinju da pišu o značaju Bodlerove poezije u istoriji književnosti. Pol Verlen, recimo, kaže da je njegova poezija snažni i suštinski izraz modernog čoveka. Rembo ga je nazvao Bogom, kraljem pesnika i prvim od vidovitih, kaže naš sagovornik.
Na pitanje u kojem kontekstu savremena komparatistika pominje Bodlera, Bertolino nam odgovara:
– Pre svega, kao začetnika modernog izraza u poeziji. On svakako ne pripada modernim pesničkim strujanjima poput Remboa, ali je aktuelan jer još pruža odgovore na neka egzistencijalna pitanja.
Koja su to pitanja i da li su podjednako aktuelna za savremenog čitaoca, pitamo našeg sagovornika.
– Bodler je postavljao pitanja o toma šta je to zlo. Otkrivao je strašne istine o čoveku, postavljao pitanja koja svaki čovek mora sebi da postavi. Naime, zlo u nama, neiskrenost, sadizam... Sve je to vrlo aktuelno. Bodler nije znao kakav je, ali je slutio da je zlo u njemu duboko, i to je iznosio.
Šta se krije iza poetskih slika sadizma, očaja, pada u ambis, splina? – Za Bodlera, bol je rešenje čovekovih problema. Pisanjem poezije Bodler je verovao da se iskupljuje za grehe. Svest o zlu izaziva neku vrstu opijanja patnjom.
Da li je Bodler i veštačkim putem sebe dovodio u određena stanja?
– Često se govori da je rađao stihove pod dejstvom droge i opijuma, ali to nije tačno. Stvarao je veoma budnog duha. Duboko sumnjam da se može biti pesnik u opijenom stanju, tvrdi Nikola Bertolino.
Bodler je prvi na potpuno nov način pisao o gradu, prostitutkama, starim ljudima na ulicama Pariza... Poznati kritičar Žorž Pule zapisao je da je sreća u svetu Bodlerove umetnosti nedostižna, ali da se i u ružnom može videti lepota.
Presude mogu da sklone privremeno knjige sa polica, ali reči i ideje imaju svoje tajne puteve. Drugo izdanje "Cveća zla" sa 25 novih pesama pojavilo se 1861. godine. Svaka od pesama te zbirke prevedena je, i prevodi se i dalje na desetine svetskih jezika.
Biljana Stojaković
[objavljeno: 31.08.2007.]
