Izvor: B92, 20.Avg.2021, 15:20
Kraftverk - umetnički život Ralfa Hitera
Ralf Hiter je bio motor elektronskog sastava Kraftverk. S njim je elektronska muzika stigla do top-lista. Čak i u SAD. Hiter danas puni 75 godina i kaže: "Kraftverk je moj umetnički život."
Januar 1975: sa radija dopiru čudni elektronski zvuci, unisono muško pevanje sferično i jednolično ponavlja: "Vozimo se, vozimo se, vozimo se autoputem. (Wir fahr'n fahr'n fahr'n auf der Autobahn). Pesma koja privlači pažnju i drugačija je od ostalih hitova tog vremena koje su izvodili >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Suzi Kvatro (Suzi Quatro), Slejd (Slade), Svit (Sweet), kao i od mnogih uspešnih nemačkih šlagera.
Iza te neobično fascinantne nove vrste muzike, u kojoj se još i pevalo na nemačkom jeziku – što je u to vreme bio slučaj samo sa šlagerima – bila su četiri mladića iz Diseldorfa.
Motor tog novog elektro-sastava od početka je bio Ralf Hiter. On je još 1968. godine sa Florijanom Šnajderom i raznim drugim muzičarima pokrenuo projekat po imenu "Organizacija za ostvarenje zajedničkih muzičkih projekata", skraćeno "Organizacija". Eksperimentisalo se sa zvucima i stilovima, dizajnom, odećom i frizurama, sa imenima. Mesto sastajanja bila je diseldorfska kafana "Krimčiz" (Creamcheese) gde se okupljala lokalna umetnička i muzička scena. Brzo je postalo jasno: to što bi tu trebalo da nastane neće biti običan bend, već umetnički projekat.
I zaista, "Organizaciji" je pošlo za rukom da sklopi ugovor sa izdavačkom kućom iz Engleske i objavi prvi album – koji nije imao neki veliki uspeh. Godine 1970. Kraftverk nastupa uživo na serijalu "Rokpalast" koji organizuje Zapadnonemački radio (WDR). Izrazi lica u publici su govorili sve. To je zaista jako, jako nova muzika.
Naredni album se zvao "Kraftverk" (Kraftwerk) i na njemu se nalazi prvi manji hit. U pesmi "Rukcuk" (Ruckzuck) su mogle da se čuju različite flaute koje je Florijan Šnajder sakupio i odsvirao. Uokvirene su dinamičnim, plesnim elektronskim zvucima. Pesma postaje naslovna tema političkog televizijskog magazina "Kencajhen D" (Kennzeichen D). Album je dostigao 30. mesto na nemačkim top-listama.
Grozničavo je nastavilo da se radi na narednim albumima. "Hiter je voleo jasne tonove, a ne iskrivljene ili prljave", prisetio se u jednom intervjuu za WDR Eberhard Kraneman, bivši član Kraftverka. Međutim, povezivanje akustičnih i elektronskih instrumenata, kvartetu okupljenom oko Hitera i Šanjdera nije dalo željeni zvuk. I dalje je to suviše podsećalo na takozvani krautrok (Krautrock), na zamršene duge kose i trajnu maglu u glavi.
Onda su muzičari 1974. godine objavili LP "Autoban" (Autobahn) – i odjednom je sve bilo drugačije. Hiter je povukao iz upotrebe sve neelektronske instrumente, svi članovi morali su da se ošišaju i obriju. Svi dobijaju odela i staju iza svog instrumenta – sintisajzera. Od tada gotovo svi zvuci Kraftverka postaju sintetički. Osim ljudskog glasa. Ralf Hiter peva jasno, gotovo nežno. Njegov vokal zvuči neutrenirano, ali upravo to Kraftverk čini tako fascinantnim.
S takvim muzičkim konceptom nizali su se albumi. Sve su snimali u svom studiju "Kling klang". Bivši član Kraftverka, Karl Bartos, u intervjuu za DW priča da su probe bile veoma zabavne: "Improvizovali smo, gledali jedni druge, smejali se kao ludi i snimali. Na tim probama nastajao je sirov materijal za naše kompozicije."
Kod pesama kao što su "Radioaktivnost" (Radioaktivität), "Mi smo roboti (Wir sind die Roboter), "Čovek-mašina (Mensch-Maschine) i konačno "Kompjuterski svet" (Computerwelt) više nema otvorenih pitanja, sve je savršeno jasno: tu se radi o tehnici, njenom napretku i uticaju na čovečanstvo. Najveći hit Kraftverka je pesma "Model". Tu se zaista radi o neostvarenoj ljubavi s jednom manekenkom, a ne o mašinama ili kompjuteru. Pesmu je između ostalih obradio i sastav Ramštajn (Rammstein).
Multimedijalni-doživljaj, Kraftverk videti uživo na bini, a da sve bude minimalistički, to zahteva mnogo truda. Ali razvoj sekvencera, kompjuterizacija i na kraju krajeva digitalizacija, omogućili su Kraftverku da na bini predstavi svoje celokupno audiovizuelno umetničko delo, spoj čoveka i mašine – vizija jednog od osnivača Kraftverka Ralfa Hitera najkasnije je početkom devedesetih godina postala realnost.
Ralf Hiter danas, 20. avgusta, slavi 75. rođendan. On je deo slavnog kluba rođenih 1946. godine, u kojem su velika muzička imena: Doli Parton, Šer, Fredi Merkjuri, Bili Preston, Marijana Fejtful, Udo Lindenberg, Kit Mun, Jan Akerman – svi oni su ostavili trag u muzičkoj istoriji.
Još 1997. godine "Njujork tajms" je diseldorfski sastav opisao kao "Bitlse elektronske plesne muzike". Di-džejevi ili producenti Kraftverk ubrajaju među svoje glavne uzore. Taj sastav se neprestano citira u pop muzici. Godine 2014. dobio je Gremi za životno delo, a u oktobru 2021. godine Kraftverk ulazi u Kuću slavnih rokenrola – zbog uticaja i na rokenrol muziku. Hiter s ponosom može da se osvrne na svoju karijeru i to što je postigao s Florijanom Šnajderom, koji je preminuo u aprilu 2020. godine. U intervjuu za magazin "Muzikekspres", Hiter je 2017. rekao: "Kraftverk je moj umetnički život."
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
