Izvor: Politika, 25.Avg.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kovačević uz Šekspira
Uprava beogradskog Narodnog pozorišta prvi put u istoriji unapred objavila raspored predstava Opere i Baleta za celu sezonu, kako bi umetnici mogli svoj talenat da pokažu i na drugim scenama
Novu 143. sezonu Narodno pozorište u Beogradu otvoriće u utorak, 13. septembra baletskom predstavom „Ko to tamo peva”. Ne bez razloga, jer kako objašnjava Božidar Đurović, upravnik nacionalnog teatra, toga dana počinje svetski Kongres PEN-a koji će prvi put biti održan u Beogradu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zato će repertoar ove pozorišne kuće biti „prilagođen” poznatim svetskim piscima koji će tim povodom gostovati u Srbiji.
Pozorišna sezona koja je pred nama, ako je suditi po naslovima i imenima sa kojima je uprava nacionalnog teatra potpisala ugovore o saradnji, trebalo bi da donese mnogobrojna umetnička osveženja. U drugoj polovini oktobra očekuje se beogradska premijera predstave „Kanjoš Macedonović” u režiji Vide Ognjenović, koju je nacionalni teatar uradio u koprodukciji sa Grad teatrom u Budvi. Zatim će rediteljsku palicu preuzeti makedonski reditelj Slobodan Unkovski koji će raditi Kalderonov „Život je san”. U drugoj polovini sezone premijeru nove predstave potpisaće i reditelj Egon Savin.
Renovirana scena „Raša Plaović” trebalo bi da bude otvorena 22. novembra premijerom predstave „Zli dusi” F. M. Dostojevskog, u adaptaciji i režiji Tanje Mandić-Rigonat. Do tog datuma predstave sa scene „Raša Plaović” biće izvođene na sceni Bitef teatra i zemunskog Madlenijanuma, ali i po gradovima Srbije, u okviru akcije „Srbija u Srbiji” koju je iniciralo Ministarstva kulture. Na sceni „Raša Plaović” centralni događaji, veruje Đurović, biće praizvedba komada Dušana Kovačevića sa radnim naslovom „Reinkarnacija”, kao i Šekspirov „Henri Šesti” u režiji Nikite Milivojevića, u koprodukcija nacionalnog teatra, Fonda „Laza Kostić” i jednog britanskog teatra, čije ime Đurović drži u tajnosti do 26. septembra, jer su, kaže, tako obavezani ugovorom. Premijera će biti 10. maja 2012. u Londonu, posle čega sledi izlazak pred beogradsku publiku. Đurović najavljuje i saradnju sa Narodnim pozorištem iz Leskovca sa kojim će u koprodukciji raditi Nušićevog „Narodnog poslanika” u režiji Mihaila Vukobratovića. Nova čitanja klasičnih komada publika će imati priliku da vidi i u rediteljskom čitanju Radoslava Milenkovića, Nikole Zavišića i Veljka Mićunovića.
Glavni adut repertoara ansambla Opere biće premijerna postavka opere „Karmen” u režiji Nebojše Bradića uz, naravno, nekoliko obnova, a iz repertoara Baleta izdvajamo svetsku premijeru baleta „Aleksandar” u koreografiji Ronalda Slavkovića, kao i premijeru baleta za decu na sceni „Raša Plaović” u koreografiji Aleksandra Ilića.
To je, ipak, samo jedna strana medalje. Onu drugu kvalifikuju nezadovoljstva i nesporazumi koji su tokom protekle sezone bili prisutni u sva tri ansambla, ali i u pojedinim sindikalnim ograncima. Tako je, da podsetimo, grupa baletskih igrača krajem prošle sezone odbila da izađe na scenu.
– Sve što se događa u Narodnom pozorištu u Beogradu jeste, bilo je i biće dostupno javnosti. Bilo je određenih nezadovoljstava u ansamblima Opere i Baleta kao i u dva od jedanaest sindikata: Nezavisnom sindikatu Narodnog pozorišta i Asocijaciji nezavisnih sindikata Srbije. Njih petnaest iz sektora Tehnike su samoinicijativno otpočeli i okončali dvomesečni štrajk tokom kojeg je pozorište radilo bez ikakvih problema. U skladu sa zakonom, uprava nacionalnog teatra štrajkačima nije isplatila lični dohodak, već samo penzijsko i invalidsko osiguranje, objašnjava Đurović i dodaje:
– Što se tiče izvesnog nezadovoljstva u ansamblu Opere, odnosa dela solista prema direktorki Katarini Jovanović, to se dešava u svakoj umetničkoj kući koja je prepuna strasti i neretko pomešanih ličnih i profesionalnih interesa. Ti problemi, koji nisu nerešivi, a u kojima sigurno nevinih nema, mogli su se i očekivati jer su prateća pojava ozbiljnijih promena. Posebno kada imate veliki broj solista, a mali broj operskih predstava i operskih kuća u Srbiji. Na veliku sreću, operski i baletski umetnici su, ipak, privilegovani, za razliku od glumaca čije su granice jezik kojim govore. Na čelu Drame, posle odlaska Ivane Dimić je Molina Udovički-Fotez.
U ansamblu Baleta situacija je sledeća: Konstantin Kostjukov je podneo ostavku. Trenutno je Miloš Dujaković vršilac dužnosti direktora Baleta.
– Umetničko rukovođenje bilo kojim ansamblom je veoma nezahvalan i težak posao jer zahteva posvećenu stručnu ličnost izgrađenog pozorišnog ukusa, koja ima rukovodilačke sposobnosti, a koja je spremna da lične interese podredi pozorišnim. A takvi, priznaćete, veoma su retki – objašnjava Đurović.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 26.08.2011.
