Izvor: Politika, 16.Jul.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosti nosoroga iskopane u pećini Rastuša
Najznačajnije otkriće na lokalitetu udaljenom 12 kilometara od Teslića, rekao je dr Preston Mirakl
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Da je Bosna i Hercegovina po arheološkim nalazištima značajna ne samo za evropsku, već i svetsku arheologiju potvrđuju i poslednja otkrića u pećini Rastuša, udaljenoj 12 kilometara od Teslića. Ovim istraživanjima već treću godinu rukovodi dr Preston Mirakl sa britanskog Univerziteta Kembridž. U istraživanja su uključeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i arheolozi Muzeja Republike Srpske.
– Proširili smo naše predstave, a što se tiče životinja, imamo dokaze da su tu živeli dabrovi, losovi... Ono što nismo očekivali je – nosorog. Da li su oni došli u pećinu radi lova na čoveka ili su ga donele naplavine, još ne znamo. Ovo je najznačajniji otkriće, jer je potpuno neočekivano. Predstoje detaljne analize kostiju da bismo utvrdili da li je u pitanju vunasti nosorog, koji je vezan za hladno vreme, ili neki drugi nosorog. Još ne znam da li je u BiH pronađen ostatak nosoroga. Mislim da nije, ali moraću to da proverim – rekao je u razgovoru za naš list dr Preston Mirakl.
Govoreći o početku istraživanja u Rastuši, on je kazao da su prvi radovi bili ranih sedamdesetih godina, a ekipu je predvodio akademik Mirko Malez, koji je bio palentolog i geolog.
– Oni su otvorili sonde na više mesta u pećini. Otkrili su ostatke špiljskog medveda i dva artefakta od kremena, za koje su pretpostavili da pripada kulturi orinjasten. To je kultura vezana za modernog čoveka, za one koji su došli u Evropu 30.000–35.000 godina pre nove ere – otkrio je Mirakl.
Sledeća istraživanja usledila su 1988. godine, a njima je rukovodila arheolog Zilka Kujundžić. Zbog izbijanja rat u BiH, ona nije objavila svoje radove.
– Mi smo prvi put ušli u Rastušu 2010. godine. Prva kampanja trajala je desetak dana, otvorili smo tri sonde u pećini. Prva je bila dosta duboko i bila je povezana sa starom sondom koju je otvorio Mirko Malez. Našli smo velike količine ostataka špiljskog medveda i kremenske artefakte koji po obradi i tehnologiji mogu pripadati periodu musterijena. Musterijen je svugde vezan za neandertalce. Otvorili smo i jednu sondu blizu ulaza u pećinu. Sve sonde su dale rezultate – objašnjava Mirakl.
On je dodao da je sonda kod ulaza dala rezultate koje možemo vezati za lovce koji su ovde bili posle otapanja glečera, tu su tragovi ljudi od 10.000 godina pre nove ere.
– Zadnji ostaci povezuju se sa poljoprivrednicima koji su došli u Bosnu. Kosti špiljskog medveda su starije od 30.000 godina pre nove ere. Radimo na tome da uhvatimo taj prelaz od neandertalca ka modernim ljudima – istakao je naš sagovornik.
Druga sezona istraživanja bila je 2011. godine. – Kopali smo 14 dana i fokusirali smo se na dve sonde, proširili smo ih da bi išli dublje – špiljski lav, los, divlje goveče... Našli smo i artefakte. Ove godine smo u sondi kod ulaza pronašli bogat sloj sa musterijenskim alatima i otpad koji pokazuje kako su pravili artefakte – zadovoljan je rezultatima istraživanja dr Preston Mirakl.
– Imamo mogućnost da kroz više slojeva pratimo promenu klime i kako su ljudi menjali način života. Drugo što je značajno su ostaci alatki i životinja, koje su neandertalci lovili, što pokazuje da su bili najmlađi neandertalci u ovim krajevima. Ovo nam pruža mogućnost proučavanja prelaza od neandertalca ka modernom čoveku – rekao je on govoreći o značaju ovih otkrića.
Osim arheološkim otkrićima, pećina Rastuša je bogata nakitom – stalaktitima, bigrenim kadama i pećinskim hieroglifima. Pećina je duga 440 metara.
Boro Marić
objavljeno: 17.07.2012.
.jpg)
