Izvor: Danas, 18.Mar.2016, 13:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Košmar građanskog egzistencijalnog straha
Minhen - Ibzenova drama "Nora ili lutkina kuća", koju je Ibzen objavio 1879. kada je imala i praizvođenje u Kopenhagenu, a samo godinu docnije u Hamburgu i Minhenu, spada u jednu od najpoznatijih i najčešće igranih Ibzenovih drama.
Minhensko pozorište Rezidencteatar je na svojoj sceni u Cuvilliéstheater 10. marta imalo premijeru ovog Ibzenovog dela u režiji Mateja Koležnika iz Slovenije, koji je isti komad u januaru ove godine režirao i u Klagenfurtu u Austriji. Scenografiju >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << je sačinio Rajmund Orfeo Fogt, koji je lutkinu kuću predstavio kao zaleđeno gnezdo u blješteće-zaslepujućoj beloj boji, a kostime je Aksel Aust saobrazno oformio kao crno-bele i u sivim-tonovima. Scenografija je zapravo preuzeta iz Klagenfurta, ali su uloge, izuzimajući ulogu Torvalda, u novim podelama. Torvalda, Norinog muža, igra Til Firit, koji će narednu pozorišnu sezonu provesti u ansamblu Rezidencteatra.
Za razliku od crno-bele scenografije, inscenacija je sve drugo no ovaj monohromi stereotip. Protagonistkinji Nore, veoma talentovanoj Geniji Rikovoj, polazi za rukom da nam uverljivo prikaže košmar građanskog egzistencijalnog straha 19. veka. Jednostavan plot funkcioniše i danas efektno: jurist Torvald Helmer je dezignirani direktor banke i njegova supruga Nora je veoma ponosna na njega. Ali aveti prošlosti ne miruju. Novo materijalno blagostanje neće biti ulagano u shopping i luksuz, već u otplatu kredita, koji je Torvaldu ostao nepoznat i o kome on ne bi trebalo ništa da sazna. Nora je taj kredit uzela da bi svome obolelom mužu finansirala terapiju u sredozemnoj klimi. Otežavajuća okolnost i sav Norin hibris se sastoji u tome što je za taj kredit falsifikovala potpis. Jednoga dana, pred Božić, pojaviće se njena prijateljica Kristina (Hana Šajbe) i Krongštat (Ginter Ekes), dve aveti prošlosti koji prete da obznane Norinu tajnu.
/Žena je u Ibzenovoj drami je biće intrigantne prirode, neka vrsta seksualnog objekta muškaraca, infantilna i kapriciozna. Mateja Koležnik svu dramu psihičke teskobe smešta na usku binu (bina na bini), na prostor koji određuje uzana površina između dvaju vrata (vrata-uz-vrata), koja se, kao u bulevarskim komadima, neprestano otvaraju/zatvaraju. Između njih i ostaje Nora u završnoj sceni, koja unekoliko, u čitanju režisera, pritivreči Ibzenovoj originalnoj verziji i moralnoj intenciji, po kojoj napušta svoj dom, muža i troje dece. Takvo razrešenje je bilo nekonvencionalno u Ibzenovo vreme, te je na pritisak moralnih purista, Ibzen morao da dopiše još jedan pomirljiviji ishod ove drame autonomije žene i njene slobodne volje.
Briljantna igra protagonistkinje Genije Rikove i efektna scenografija daju snažan pečat ovoj inscenaciji koju je na premijeri propratio gromoglasan aplauz i klicanje protagonistkinji fascinirajuće ženske uloge koja ide u najsuptilnije karaktere celokupne evropske drame.
.jpg)
