Izvor: Glas javnosti, 20.Sep.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koreografija glasova i tela
Posle dve neverbalne („Manje više beskonačno“, „Možda zauvek“) i jedne dramske predstave („Manjak prostora“), glavni program Bitefa nastavlja se večeras premijerom opere „Don Đovani“, koja će, prema konceptu i u režiji Bojane Cvejić, biti izvedena od 20 časova u hali tri „Beogradskog sajma“.
- Tražeći pokret u žudnji, libertinskoj koncepciji slobode i neoliberalnom kapitalizmu, odnosno idejama koje Mocartovog „Don Đovanija“ čine i dalje očaravajućim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ova predstava zapravo postaje koreografija. Koreografija glasova i tela, vidljivog i čujnog, narativnog i apstraktnijeg fizičkog izraza; koreografija pokreta, gestova i manira pevajućeg tela, koji idu od onih malih, skoro neprimetnih, intimnih i unutrašnjih pa do širokih, dalekih i spoljašnjih... - ističe Bojana Cvejić.
Ona naglašava da opera aktivira i osvetljava prostor koji uveliko prevazilazi dimenzije pozorišne scene tako da se njegova percepcija tokom predstave može menjati.
DINAMIČNA FLUIDNOST
Kontroverzan, neuhvatljiv i intrigantan, Don Đovani je na svom putu menjao klasu, dob i ćud, prilagođavajući se novim društvenim okolnostima, ali više od svega menjao je moralnu pouku koju prenosi narodu i građanima Evrope. Drugi „mitski likovi“ poput Fausta, Don Kihota ili Hamleta ostaju pop simboli istih paradigmi kroz različite kontekste. Don Đovani ima drugačiju sudbinu, i upravo ta dinamična fluidnost postaje jedna od njegovih osnovnih karakteristika.
BROJNE TRANSFORMACIJE
Don Žuan (španski) ili Don Đovani (italijanski) - libertin, ateista, zavodnik, ženskaroš, buntovnik, vragolan i đavo, čak i ubica - doživeo je brojne transformacije na svom dugom putovanju kroz evropsku kulturu. Srećemo ga prvo u srednjovekovnim dramama i pričama, zatim kroz književnost i izvođačke umetnosti humanizma, klasicizma i romantizma, pa kroz modernu i savremenu književnost i filozofiju, sve do masmedijskih reprezentacija u filmu i pop muzici i upotrebe u svakodnevnom govoru. Broj kulturno-umetničkih artefakata koji ispisuju putovanje Don Žuana je blizu 90!
- Gde smo mi, a gde su tela i glasovi koji nas svojim pevanjem i kretanjem pokreću? Ova predstava i jeste sam taj pokret koji se pojavljuje u zoni između izvođača i publike, u promenama njihovih odnosa, afiniteta i razdaljina. Gledalac je ostavljen na miru da prakticira svojevrsnu gimnastiku oka. Promenom pogleda, on je taj koji uokviruje prizor. A pevači, pristupajući glasu kao plesači, postaju prvenstveno fizički likovi na granici onoga što telo može izraziti pevajući operu - kaže Bojana Cvejić.
Dramaturg Ana Vujanović ocenjuje da Mocartova opera u Bojaninoj postavci na nov način repozicionira Don Žuana.
- Ona značajno menja status libertina, kao fluidne autonomne individue u neoliberalno-kapitalističkom društvu, gde on nije više buntovnik, već naprotiv - kao „glatki operater“ - postaje oportuni pragmatičar... Samo dve decenije pre postmoderna teorija je proglasila dinamični „nomadski subjekt“ (Rozi Brajdoti) krajnjom instancom otpora represivnim i okoštalim društvenim okvirima, da bi pre nekoliko godina sama Brajdoti zaključila da je „najveći nomad danas sam kapital“, što temeljno menja perspektivu. Ovo bazično pitanje društvene pozicije i funkcije primorava nas da se vratimo putevima Don Žuana, razmišljajući o tome da li je on (bio) eksces, simbol ili simptom društava u kojima se pojavljuje i deluje... - ukazuje Ana Vujanović.
Dirigent je Premil Petrović, a u predstavi učestvuju Ivan Ludlonj, Markus Mattheis, Katarina Jovanović, Aile Asszon, Mark Fonjler, Amanda Stojović, Nebojša Babić...
Prva repriza biće održana sutra uveče.
