Izvor: Blic, 11.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korejska razglednica
Korejska razglednica
Svetske festivale je zahvatila pojava šoukejsa. 'Showcase' na engleskom znači vitrina. Festival jedan deo svog programa posvećuju domaćoj pozorišnoj produkciji koju pokazuje stranim gostima. To je 'vitrina' u kojoj su izloženi domaći produkti. I 'Bitef' već dve godine priređuje takvu vrstu smotre.
Korejci su polovinom prošlog oktobra priredili svoj šoukejs. Imali su stotinak gostiju i prezentaciju dvadesetak predstava tokom četiri dana. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Za razliku od ovakvih priredbi, uključujući i našu, Korejci su u Seulu prikazali ne cele predstave, već, sem jednog izuzetka, odlomke iz predstava.
Sedeli smo u nekoj dvorani i tu ostali dva sata. Odigrao bi se odlomak iz prve predstave. Pričekali bismo nekih pet minuta i brze dalekoistočne ruke već bi pripremili minimalni dekor i osvetljenje za narednu predstavu.
Bilo je tu najrazličitijih predstava. 'Vojceh' i 'Ledi Magbet' na korejski način. Plesne predstave što tradicionalne, što moderne, ili neka etno mešavina. Realistična priča o starim ljudima ili o modernoj ljubavi. Ljubavi na cvrkutav način i mržnje na antropološkoj osnovi.
Pa ipak najbolja je bila celovečernja predstava 'Totalni teatar Alisa', jedina predstava koja se odigrala na otvorenom. I za razliku od većina svetskih predstava na otvorenom, ona je bila do kraja urbana, ironična i nadrealistična. Pevačke zvezde bi se sa velikim kranovima spuštale na scenu, crne figure od balona nestajale netragom na vedrom nebu, devojke u tufnastim suknjicama igrale, a momci u crnim odelima pevali neke ljute pesme. Pokazalo se da korejski umetnici znaju dobro u evropsku kulturu jer su u štampanom programu tvrdili da je njihova predstava inspirisana teorijom Antonena Artoa i Ježija Grotovskog. Međutim, ovaj spektakl nimalo nije ličio ni na surovo ni na siromašno pozorište. Bilo je duhovito i skupo.
Singl
Izgleda da je danas udvaranje postalo arhaična veština, kojoj pribegavaju još jedino ili stari ili hrabri. Novi životni obrazac danas je, bez sumnje, izražen u nekoj vrsti nemuštog imperativa 'budi singl', živi sam, nemoj da se vezuješ, nemoj da svoje deliš sa drugim, klopaj usput sam, jer je tako jeftinije i ugodnije.
Na ovakav zaključak upućuju i brojni medijski produkti, od reklama do različitih serijala, koji favorizujući 'seks na brzaka' raskrinkavaju udvaranje, preporučujući instant, površne i neobavezujuće kontakte, ako do njih uopšte i dođe. A time se zapravo obznanjuje istina da ljubav nekako više nije u opticaju, da se komplimenti, ako ih i bude, daju 'posle', kada više nije nužno izmamljivati milost Drugog.
Emancipacija žene, s jedne strane, i oslobađanje muškaraca od društvene obaveze ljubaznog, odnosno kavaljerskog komuniciranja izbacila je iz opticaja 'galantnu liturgiju pohvala', puštajući u pogon druge ceremonije koje pod vidom pseudospontanosti ili neusiljenosti, samo pothranjuju univerzalnu i preteću izolovanost pojedinca. Vladajuća 'ideologija singla', međutim, krijumčari neku vrstu pomirenosti sa modernim konceptom intimnosti, ostvarivim mimo para, izvan partnerske ljubavi, u okviru projekta koji prijateljstvo pretvara svojevrstan simbolički azil.
Moderna pustinja u kojoj ne caruje više otuđenje, nego njegova postmoderna verzija u liku ravnodušnosti, prepoznaje se na svakom koraku. Od reklama kroz koje promiču sve sami 'singlovi', do sve snažnijeg uverenja da samo 'slobodni' ostaju u igri. Samo uđite u neki kafić i bićete zatečeni odsustvom svakog kontakta između grupe momaka zanetih ili razgovorima o poslu ili novim performansama svojih mobilnih telefona, i doteranih devojaka apatično prepuštenih rastućoj demotivisanosti da se započne razgovor.
Ako je u epohi 'singla' ljubav izgubila pravo na romansu, ustupajući pred novim trendom 'kuliranja', da li će nas ta konstatacija uznemiriti, ili ćemo je prihvatiti sa onom praznom ravnodušnošću koja obeležava ovo vreme?
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
