Izvor: Blic, 20.Feb.2015, 14:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koraks: Pacijenata za mene uvek ima
Ne bih voleo da ova nagrada posluži kao demanti postojanja cenzure u Srbiji, rekao je legendarni karikaturista.
Proglašenje laureata nagrade „Službenog glasnika“ koja se dodeljuje za publicistiku održano je juče u Skupštini grada, a Predragu Koraksiću Koraksu, karikaturisti, pripala je za knjigu „Trajno prošlo vreme, Hronologija 1990–2001“ (Alexandria Press).
- Iznenađen sam što sam dobio nagradu - kazao je legendarni Koraks na jučerašnjoj svečanosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a potom dodao:
- Ne bih voleo da ova nagrada posluži kao demanti, odnosno u funkciji da u Srbiji cenzure nema. Jer, u Srbiji zaista ima cenzure. Ovo je presedan, po mom mišljenju, i zbog toga što je reč o knjizi koja govori o prošlim vremenima koja se ponavljaju, zbog čega je i naslov - trajno prošlo vreme. Neverovatno koliko ima sličnosti u postupcima ove vlasti sada i kada gledam moje negdašnje karikature.
Govoreći o nagrađenoj knjizi, žiri (Dušan Pavlović, predsednik, Vladimir Vuletić i Petar Lazić) rekao je između ostalog da su Koraksovi radovi bivali i proročki, a u izjavi za „Blic” proslavljeni autor kaže:
- Mnoge karikature koje sam pravio u onom vremenu su se na neki način obistinile. To je fenomen koji ne umem do kraja da objasnim, ali nacrtao sam situacije koje su se dešavale nakon objavljivanja karikatura. Recimo, ako se sećate „Napada na Bastilju“ - karikatura je objavljena dan ranije, a događaj se odigrao tačno kako sam nacrtao. Ne znam... usresredite se na neki problem, sažmete to na jednostavan način prateći suštinu i dogodi se da bude proročko.
Upitan za cenzuru i pogled u budućnost, Koraks kaže:
- Cenzure ima, a što se budućnosti tiče, skeptičan sam. Sve se ponavlja; kao da smo na pokretnoj traci, a hodamo u obrnutom smeru. Ako se sećate kad je bio miting podrške sadašnjoj vlasti, pa se grupa ljudi, tu na Terazijama, pela uz pokretne stepenice koje idu nadole te su stalno bili na istom mestu ili malo niže. To je naša situacija. Na mnogim mojim ranijim crtežima mogao bih samo da promenim likove, i to čak ne ni sve. Isti štosovi potpuno pasuju. Neverovatno koliko, da ih tako nazovem, mojih pacijenata ima i sad.
Dražina „Žvaka u pepeljari“
Juče u svečanoj sali Skupštine grada predstavljena je i knjiga novinara Dragoljuba Petrovića „Žvaka u pepeljari”, a koju „Službeni glasnik” objavljuje Petroviću kao laureatu nagrade „Desimir Tošić” 2013.
- Poslednji sam dobitnik nagrade „Desimir Tošić“ za najbolju kolumnu, seriju tekstova ili feljton. Ta nagrada je iz meni nepoznatih razloga ukinuta, i ime i kategorija u kojoj se dodeljuje, a uvedena je nova. Šteta, pomenute novinarske forme izumiru jer je u ovdašnjim medijima postala ozbiljno otežavajuća okolnost ako pišete iole duže od telegrama i šarmantnije od krivične prijave. U medijima je rečeno da je razlog bila štednja. Ne znam kako, budući da nije podrazumevala novčani iznos. S obzirom na to da „Desimir Tošić“ ima 19 slova, a „Glasnikova“ 17, možda je reč o dva slova - rekao je Petrović.
