Izvor: Blic, 29.Nov.2009, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koprodukcije su spas za balkanski film
Kroz ovogodišnji beogradski Festival autorskog filma prelamaju se brojni problemi kinematografije našeg regiona. Iako je produkcija obimna, mala finansijska sredstva i loše stanje bioskopske mreže u velikoj su nesrazmeri s uspehom tih filmova na međunarodnoj sceni.
Gost Festivala autorskog filma bio je i Dan Burlak, rumunski producent koji živi u Francuskoj. Njegova preporuka je da je jedini spas za balkanske kinematografije da prave što veći broj regionalnih koprodukcija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Burlakove reči imaju posebnu težinu, jer je novi rumunski film izrastao u najznačajniji pravac evropske kinematografije na početku XXI veka.
Filmovi Pujua, Munđiua, Porumbojua svedoče o originalnoj filmskoj estetici koja je u današnji film unela specifičan senzibilitet.
Kao uvod u ovaj ciklus poslužio je dokumentarac „Novi talas rumunskog filma" (u produkciji Dana Burlaka) koji pokušava da protumači ovaj fenomen na nekoliko nivoa – istorijskom, političkom, estetičkom, produkcionom, uz dragocena svedočenja njegovih glavnih autora i protagonista.
– Onome što se događalo poslednjih godina prethodile su brojne godine analize filmova koji prolaze na velikim festivalima i ono što je veoma važno – lobiranje. Bez uspostavljanja široke mreže veza čitava stvar sa novim rumunskim filmom ne bi dosegla ove razmere – kaže Dan Burlak.
Uprkos velikoj afirmaciji rumunskog filma u Kanu, gledaoci u Rumuniji ne pokazuju veliki interes za ta ostvarenja, što dovodi u pitanje dalja nastojanja autora da se bave bolnim činjenicama vezanim za prošlost i sadašnjost te zemlje.
– Ovo jeste vrhunac popularnosti novog rumunskog filma koji je, pre svega, najvidljiviji na festivalu u Kanu. Osvajane su nagrade za kratki film, za režiju i Zlatna palma za najbolji film i svaki put se činilo da je to vrhunac. U izvesnom smislu on je i dosegnut. Teško je verovati da će priče rađene u maniru angažovanog socijalnog filma i dalje biti zanimljive festivalima, ali, s druge strane, rumunski reditelji su mladi i od njih se tek očekuju velika dela koja će definitivno biti rađena s drugačijim žanrovskim predznakom – kaže Dan Burlak.
Program posvećen novom rumunskom filmu jedan je od fokusa ovogodišnjeg festivala. U bioskopu "Balkan” zastupljeni su filmovi Kristija Pijua ("Stvari i novac” i "Smrt gospodina Lazareskua”), Kristijana Munđua ("Zapad” i "4 meseca, 3 nedelje, 2 dana” – dobitnik Zlatne palme u Kanu 2007. ) i Kristijan Porumboju ("12:08 Istočno od Bukurešta”), koji će se takmičiti u glavnom programu sa filmom "Policija, pridev”. U glavnom programu je i film „Priče iz zlatnog doba" za koji je scenario napisao Munđu.
Ovim programom ujedno se obeležava i 20-godišnjica svrgavanja Čaušeskua – događaja koji je presudno obeležio i poetiku novog rumunskog filma.
Naš region na Festivalu autorskog filma zastupljen je i ostvarenjima Antonija Nuića "Kenjac”, Zvonimira Jurića i Gorana Devića "Crnci” i delom "Prah vremena”, veterana evropskog filma, Tea Angelopulosa.
Antonio Nuić je ujedno i član žirija na ovom festivalu, pa je "Kenjac” (koprodukcija Hrvatske, Srbije i BiH), u kojem glavne uloge igraju Nebojša Glogovac i Nataša Janjić, prikazan van konkurencije. Iako se radnja filma "Kenjac” odigrava u vreme "Oluje” 1995. godine, u malom hercegovačkom selu, rat je prikazan kao daleki fon, a dominiraju mentalitetske odlike junaka i njihove potisnute drame iz prošlosti.
– Priče o ratovima tokom devedesetih godina su nešto što je toliko puta izrečeno. Rat je u filmu "Kenjac” prikazan kao nešto što je dekor, jer je iskustvo tog rata – izuzev onih koji su stradali – kod većine ljudi bilo takvo da je to kao nešto što dolazi spolja, posredstvom medija – rekao je Antonio Nuić.
Festival autorskog filma otvorio je 25. novembra film Mihaela Hanekea „Bela traka". Festival će u sredu, 2. decembra biti zatvoren beogradskom premijerom debitantskog filma Vladimira Perišića "Obični ljudi”, koji je, između ostalih, osvojio i glavne nagrade na festivalima u Sarajevu i Kotbusu.
Otkrivanje zvezde Aleksandra Petrovića
Svečana ceremonija otkrivanja zvezde Aleksandra-Saše Petrovića ispred beogradskog bioskopa "Balkan” održana je sinoć. Tako je nastavljena tradicija započeta prošle godine da se tokom trajanja Festivala autorskog filma ispred bioskopa "Balkan” na pločnik postavi zvezda sa imenom nekog od naših proslavljenih autora. Prošle godine to je bio Živojin Pavlović, a ove Alekasandar-Saša Petrović po kome je imenovana i glavna nagrada na ovom festivalu.
Zvezdu je otkrio Boro Drašković, blizak saradnik Aleksandra-Saše Petrovića.
Muzička selekcija
U posebnom programu Festivala autorskog filma „Muzička selekcija", večeras je beogradska premijera filma „Universalove"Tomasa Vošica, u kojem igraju i Anica Dobra i Stefan Arsenijević. Kao poslednji film u toj selekciji, u sredu, 2. decembra, kada se festival i završava biće prikazan Kojin film „Fank-i-lastiš Crnog zuba".
.jpg)
