Izvor: S media, 06.Avg.2009, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Konstantinovo raskršće"
U ediciji "Meridijan" izdavačke kuće "Laguna" rezervisanoj za domaće pisce, koju veoma uspešno uredjuje književnik Igor Marojević pod geslom "svetsko lice srpske književnosti", pojavio se, kao 20. naslov, prvi roman Nišlije Dejana Stojiljkovića "Konstantinovo raskršće".
Knjiga nije još imala zvaničnu promociju, ali to nije smetalo najagilnijim književnim kritičarima, poput prof. dr Vladislave Gordić-Petković, da je pažljivo pročitaju i veoma pozitivno ocene, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << što neće bitno uticati na njenu popularnost, jer je ona sama prokrčila put do publike koja "guta" dobre, uzbudljive priče.
Stojiljković (33) iznikao na alternativnoj strip sceni, rokenrolu i baveći se novinarstvom, osmelio se da započne karijeru romanopisca delom u kome je ukrstio nekoliko najpopularnijih žanrova koji nam štižu u velikim količinama preko pisaca kao što su Den Braun sa paleografskim trilerima, Stiven King sa hororom pričama, En Rajs i Stefani Majer sa vampirskim, a tu su i biblijski trileri Horhea Moliste, Huana Gomesa Hurada, Sema Borna...
Za pozornicu svoje priče odabrao je Niš, a vreme je Drugi svetski rat, jer mu je to omogućilo da na nju smesti okupatore Nemce, četnike, partizane, otmene gradjane i boeme, kartaroše, kafanske muzikante... Sve to je začinio potragom za legendarnim mačem Konstantina Velikog i pojavom vampira koji u potrazi za " hranom" ne biraju kome će isisati krv.
Autor na kraju romana navodi podatke do kojih je došao istražujući istorijske izvore, potvrdjujući da su neki od glavnih aktera stvarno živeli u tim burnim, smutnim vremenima.
Sada, pošto je Stojiljkovićev roman dr. Gordić-Petković stavila u ravan sa odavno etabliranim delom srpske književnosti, "Strah i njegov sluga" Mirjane Novaković, neće se ustručavati da ga čitaju i oni koji podcenjuju sve što ima predznak žanrovske literature, a oni koji se ne stide da uživaju u štivu koje nije dosadno i stvarno se čita "u jednom dahu", dobili su knjigu od koje će ih podilaziti hladni žmarci u vrelim letnjim danima.
