Izvor: Blic, 24.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koncert za 360 duša
Koncert za 360 duša
Nakon dve godine mnogobrojnih putovanja i koncerata u Italiji, Sloveniji, Mađarskoj, Malti, Austriji i Hrvatskoj, dva gostovanja u SAD, i nakon velikog koncerta u vašingtonskom Kenedi centru - poput modernih balkanskih Odiseja, braća Teofilović, vraćaju se Beogradu, Itaki svoje karijere. U Beogradskom dramskom pozorištu, 25. februara, Teofilovići uz pomoć 'Telekom Srbija' organizuju 'koncert za 360 duša', koliko sedišta ima renovirana sala pozorišta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na Crvenom krstu.
Rasplićući Arijadnino klupko balkanskog vokalnog arhetipa, sakupljajući i izvodeći izvornu muziku podneblja, braća Teofilović - u potpunom saglasju sa danas redefinisanom ulogom umetnika kao duhovnog ratnika - zatvaraju krug između prošlosti i budućnosti; Srbije i američkog kontinenta; narodne i duhovne muzike; kolektivnog i individualnog; čoje i teksasa; arhetipa, trenda i brenda; lokalnog i globalnog...
- Postoji razlog našeg bavljenja muzikom, postoji dubok razlog zašto smo sve ovo počeli: unutrašnja potreba - mi moramo da pevamo! To je naš način života i razmišljanja, duhovna misija u interpretaciji starostavne muzike, naše posredovanje između onostranog i ovozemaljskog - kažu za 'Blic' braća Teofilović koji su tokom duge koncertne pauze u prestonici, postali vokalni arhetip i brend tzv. svetske muzike.
'Nismo znali kada smo počinjali da će umnogome našu karijeru u zemlji usmeravati, bolje reći usporavati, izražena želja za nezavisnošću u muzičkom, organizacionom i političkom smislu, pa i kad je reč o tzv. umetničkim klanovima. Koga, dakle, mi predstavljamo kad odlazimo u svet? Shvatili smo, najzad, da, izvodeći tradicionalnu muziku kolektivnog sećanja, predstavljamo ponajviše sami sebe. Znamo da smo siromašna zemlja, ali, pogubno je neshvatanje kako je umetnost vrednost koja bi mogla da pošalje drugačiju sliku o Srbiji od postojeće. Sve je manje kulture a sve više onih koji troše mnogo reči o umetnosti dok im se dela nigde ne vide', rezonuju braća Teofilović, posle petnaest godina duge karijere 'nasred zemlje Srbije'. Oni koncertom u Beogradu hoće da potvrde svoju ubeđenost da nema ničeg iznad umetničkog zadatka kakav je borba za vraćanje pravih vrednosti na pijedestal života.
- Mislimo da je dovoljno da ljudi na našim koncertima žmure i slušaju - imaće sopstvenu vizuelizaciju autentične, matične melodije po kojoj se prepoznajemo i kao narod i kao 'Braća Teofilović'.
To je ta veza melodije, ritma i teksta koja stvara vizuelizaciju podneblja: istorijsku tragiku, bol i veliku tugu, mnogo prolivene krvi ali i radost pesme i prisustvo jedne metafizičke atmosfere iznad samih naših glasova. Kod sakralnog načina pevanja spiritualnost dolazi u prvi plan oslanjajući se na narodno, seosko pevanje kao preteču duhovne muzike. Na našim koncertima stvara se atmosfera 'duhovnog blaženstva' a najradije nas slušaju ljudi koji (zarad novca) nisu izgubili dušu - uvereni su Teofilovići i poentiraju pitanjem: koliko zapravo ljudi danas u Srbiji teži tome da na vrhunskoj opremi odvoji sat vremena dnevno za slušanje originalnih, nepiraterisanih, muzičkih diskova? M. Pavlović
