Izvor: Danas, 13.Feb.2016, 00:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koncert u pustinji
Razgovor - - Napolju smo, pod zvezdama, sve stoji, okolo su narandžaste dine. Ambijent u isto vreme potpuno miran i spektakularan. Po prvi put smo svirajući osetili da smo van svakog vremena, godišnjeg doba, zakona... - pokušava da sabere utiske Aleksandar Latković, violončelista Gudačkog kvarteta Beogradske filharmonije, nakon svetskog predstavljanja prvog CD izdanja ovog ansambla u pustinji u Abu Dabiju.
Gudački kvartet Beogradske filharmonije izgleda najozbiljnije postaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << internacionalna muzička atrakcija. Nedugo pošto se pojavio njihov prvi CD sa delima Betovena i Bramsa, ovo četvoro izvrsnih umetnika - Jelena Dragnić, prva violina, Vladan Lončar, druga violina, Boris Brezovac, viola, i Aleksandar Latković, violončelo - nastupili su najpre na prestižnom Abu Dhabi Classics festivalu, a na samom startu nove 2016. i u kineskom gradu Tjanđinu (Tjencin) u čak dve muzičke uloge. O svemu tome i mnogo čemu aktuelnom za ovaj ambiciozni kamerni ansambl razgovaramo sa Aleksandrom Latkovićem - violončelistom Kvarteta i prvim violončelom Beogradske filharmonije.
Šta je prethodilo CD izdanju u vašoj kvartetskoj saradnji, a kakve su se sve ideje pojavile nakon njegovog izlaska?
- Prvi CD kvarteta usledio je kao tačka na Ciklus koncerata Kamerne muzike u Filharmoniji u sezoni 2013/14, koji smo nazvali "Quartet+1". Osmislili smo koncept koji je podrazumevao nastupe sa različitim gostujućim umetnicima. Posle te serije poželeli smo da deo toga snimimo. I tako, u junu 2015. godine, naš disk se pojavio na policama Dalas rekordsa. Nastojimo da taj snimak što bolje promovišemo, posebno na festivalima u inostranstvu. Ideja nam ne nedostaje, i dok pričamo o prvom CD-u, uveliko kujemo planove za sledeći.
Možete li da nam približite glavne osobenosti Abu Dabi Klasiks festivala, repertoare, izabrane umetnika i naravno uticaje egzotičnog ambijenta na samu interpretaciju?
- Zamislite ovo. Sletite na jedan od najmodernijih aerodroma na planeti i odmah, na ogromnom video-bimu, u reklami za sledeći koncert - ugledate sebe. Sve vam je jasno - tu će sve biti tačno u minut, profesionalno. Društvo - iz snova. Deluje vam da ste u nekoj priči, jer se pored vašeg pojavljuju imena onih uz čije ste ploče odrastali: Argerič, Saval, Kremer. Ali to nije sve. Uspeh na prvom, rasprodatom koncertu, u kompleksu Manarat Al Sadijat, pa promocija našeg CD-a, nekoliko intervjua... ništa od toga nas nije pripremilo za ono što će uslediti. Drugi koncert, u pustinji. E, to je nešto. Napolju smo, pod zvezdama, sve stoji, okolo su narandžaste dine. Ambijent u isto vreme potpuno miran i spektakularan. Po prvi put smo svirajući osetili da smo van svakog vremena, godišnjeg doba, zakona... i posle saznali da smo baš mi prvi imali koncert u pustinji. Pravi koncert, u pravoj pustinji. Koji je takođe bio rasprodat.
Još jedna neuobičajena i izuzetno atraktivna destinacija našla se već početkom ove godine u vašem rasporedu - nastup sa Tjanđin Simfonijskim orkestrom pod upravom dojučerašnjeg šefa-dirigenta Beogradske filharmonije, maestra Muhaja Tanga, kao i samostalni nastup vašeg Kvarteta u ovom kineskom gradu. Kako je to biti u jednom višemilionskom metropolisu, pred potpuno nepoznatom publikom?
- Prvi koncert Kvarteta u Kini uvršten je u kamerni ciklus "Concert Hall"-a u Tjanđinu. Za razliku od internacionalne publike u Abu Dabiju, ovde nas je čekala domaća. Međutim, kakve god predrasude mi imali, publika u Kini više nije kao pre dve decenije. Tada je bilo grickanja semenki na koncertima. Ali sada je drugačije, grade se impresivne koncertne sale, Mocart i ovde brzo postaje nešto na šta su svi navikli. Nama je bilo drago da je publika s pažnjom ispratila Despićevu "Počasnicu Mokranjcu", prepunu citata iz Mokranjčevih "Rukoveti" i "Liturgije". Uspeli smo da im prenesemo nešto zaista naše. Svirali smo i u okviru Simfonijskog orkestra Tjanđina. Nas četvoro su posebno najavili, kao gostujući kvartet. Pripale su nam četiri vodeće deonice Hajdnove simfonije "Vatra" - njom je sa puno vatre i dima počeo koncert, svi u stojećem stavu, bez dirigenta. Ovaj početak je bio dovoljan da nas četvoro do kraja koncerta ostanemo glavna atrakcija na bini. Dug aplauz, toliko podignutih telefona i fotoaparata. Kad je sve prošlo, ostao nam je jak zajednički utisak, a to je ogromno uvažavanje muzičara koji su nam za ovu priliku ustupili svoja mesta.
Koliko se izvođenje i slušanje muzike razlikuje između kontinenata i regija, a u čemu je pak doživljaj umetnika, stvaralaca i publike identičan?
- Muzika kao najapstraktnija umetnost pruža apsolutnu slobodu doživljaja. Slušalac, ma gde on bio, doživljava muziku jedinstveno. Taj doživljaj je nemoguće svrstati u bilo kakav nacionalni, plemenski ili geografski kalup. Zbog toga muzika ostaje van vremena i van prostora. A sâm umetnik? Potreba umetnika da se izrazi, njegova posvećenost, stremljenja, stradanja i odricanja, svuda su jednaka.
Na čemu novom Gudački kvartet Beogradske filharmonije ovih dana radi?
- Pored novog repertoara za proleće i sledeću jesen, ove zime Jelena, Vladan, Boris i ja bili smo mentori mladim kvartetima. Upravo je završena prva Zimska radionica gudačkog kvarteta u Podgorici. Ozbiljan odziv, osam mladih kvarteta se prijavilo da radi sa nama. Bila je to jedna vrlo intenzivna radna nedelja. Odlična organizacija, časovi, probe, medijska pažnja i izuzetno lep rezultat na završnom koncertu.
Negovanje i provetravanje zajedničkog zvuka
- Posle prvih uspeha i prvog diska, kao da smo na novom početku. Čvrsto ostajemo pri tome da istražujemo u okvirima originalne literature za kvartet, svih vremenskih epoha. A to je takva riznica! Ujednačiti četiri različita temperamenta i različite brzine otkucaja srca već je velika avantura. U tom pokušaju, avanturi, eksperimentu koji se zove kvartet naš izraz će vremenom sazrevati, menjati se, evoluirati. Dužnost nam je da na tom putu naš lični zajednički zvuk negujemo, provetravamo, hranimo i zalivamo - ističe Aleksandar Latković.
