Izvor: Blic, 04.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koncert Dejvida Birna
Koncert Dejvida Birna Koncertna satnica Centra 'Sava' u junu, osim programa u velikoj sali, pred kraj meseca predviđa izlazak u otvoreni prostor. Nigerijac Femi Anikulapo i njegov bend 'Pozitiv fors', nastavljač očevog afrobit stila (Femi Kuti), gostuje na stadionu Tašmajdan. Osmog dana juna, u sali Kolarčeve zadužbine, biće održano veče autentične napolitanske kancone, nastupiće 'Nuova Comagnia Di Canto Popolare', a dva dana kasnije, 10. juna, kao događaj meseca jeste koncert >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Dejvida Birna, autora i vodećeg vokala grupe 'Toking heds' koja tokom sedamdesetih prošlog veka uspostavlja tzv. intelektualni žanr u okviru rokenrol muzike. Rođen u Škotskoj, Birn sa roditeljima kraće vreme živi u Kanada i zatim prelaze u Merilend, u grad Baltimor. Upisuje poznatu dizajnersku školu na ostrvu Rod i baš kad arhitektonika Bauhausa i konceptualna umetnost izvrše na njega odlučujući uticaj, izbacuju ga sa Akademije zbog 'dadaističkog' ponašanja. Autor muzike i tekstova u grupi 'Toking heds', svira gitaru i peva, ali od 1981. radi i samostalne album sve dok se deset godina kasnije grupa potpuno ne raziđe. Promoteri Centra 'Sava' saželi su suštinu Birnovog rada u poentu 'nevine i pitke vizije humanog sveta oslobođenog materijalizma i poziranja'. Svakako, reč je od jednoj od najjačih kantautorskih ličnosti u svetu rokenrola. U Beogradu predstavlja novi album 'Pogled u zenicu'. Polovinom meseca koncertni ciklus nastavlja se Oratorijumom Fridriha Hendla, na otvaranju Beogradskog letnjeg festivala, uz nastup Hora dečaka iz Hanovera uz maestra Jerg Brajdinga, sopran Johanu Stojković, tenora Andreasa Velera, kontratenora Gintera Šmita, bartiona Albrehta Pela i Gudače 'Svetog Đorđa'.
Izvanredan muzički program nastavlja se i u julu, kad bi, drugog dana u mesecu, u Beogradu trebalo da gostuje izuzetna pevačica, rafiniranog, nepatetičnog sentimenta i jakog glasa - Rendi Kraford. Za 9. jul predviđen je koncert legende džez i rok-bluz scene Ala Žaroa.
M. Pavlović
