Izvor: Blic, 26.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komilfo, mikofo - Ko, Mis, Brot
Komilfo, mikofo - Ko, Mis, Brot
U Wiesbadenskim radnjama ima klope koliko ti volja, ne moraš da dreždiš kraj šporeta i da se čvariš. Napolju možeš da njupaš kao kod kuće. Pre neki dan, sa svojom prijateljicom Gogom, čuvenom Wiesbadenskom damom, krenem u djir po gradu. Od silnog špartanja ogladnimo i ufuramo u najčuveniju Wiesbadensku pekaru. Rešimo da u svojoj otmenosti idemo do kraja - kako red i pekara nalažu. Da klopu ponesemo kući, kako ne bi jele s nogu, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << damske noge zaslužuju bolje - da frljneš štikle, sedneš za astal i uz čavrljanje ko-s-kim-gde-i-kako, natenane žvaćeš. Poručimo beli komisbrod, a cifra za beli kolač – crrrrrna, da crnja ne može biti. Ljubazno priupitamo kasirku, zašto - kad ova poče da arlauče i da nam redja sve po spisku. I mamu i tatu i babu i dedu, sve do dalekih nam pra-pra-predaka. Srećne što nas nije ošajdarila preko njuške (kao po novčaniku), silno se obradovasmo kad ugledasmo gazdu, finog gospodina, kojeg svi u Wiesbadenu cene. Taman da namignem Gogi i da joj pokažem kako nam stiže izvinjenje sa sve poslužavnikom, kad ovaj krenu da pripomaže kasirki. Iš kokoške, reče on i frljnu kolače sa tanjira. Dripuše bedne, zašto ulazite ovde ako nemate love!? Za vas i nije ova pekara, ni ovaj kolač, gmazovi Wiesbadenski - sruči on nama sa sve tacnom. Kad mu nestade i tacni i reči, ufura gazdarica i krenu da pljuje. Puj, gadure, puj, krebilke očvontane, poče ona brišući rukom svoju bradu, koju je greškom ubalavila. Presrećne što nismo dobile i batine, platismo i uzesmo beli komisbrod – za koji u Wiesbadenu, zaista nije potrebno celo jaje.
