Izvor: S media, 18.Feb.2010, 11:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Komemorativni skup posvećen Miloradu Paviću

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) održala je juče komemorativni skup posvećenom uspomeni na svog preminulog redovnog člana Milorada Pavića (1929-2009).

U organizaciji Odeljenja jezika i književnosti o ličnosti i delu akademika Pavića govorili su akademik Predrag Palavestra i profesori dr Jovan Delić, dr Aleksandar Jerkov i dr Sava Damjanov.

Palavestra je podsetio da je sa Pavićem drugovao od prvih studentskih dana, kao i da je za redovnog člana SANU >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << izdabran 1991. kao vrhunski znalac istorije srpske književnosit posebno baroka, klasicizma i simbolizma ali i kao prevodilac, pesnik, prozaista koji je stekao svetsku slavu romanom "Hazarski rečnik".

Palavestra je izlaganje posvetio Pavićevim pripovetkama, smatrajući da se u njima "krije ključ" literarne poetike.

Prema njegovim rečima, u knjizi priča "Mesecev kamen" Pavić je najavio jednu novu struju koja je već prodrla u književnost Latinske Amerike i kriitka je to pozdravila jer se videlo da je moguće vratiti se svetu fantastike zasnovanom na tradiciji.

Pavić je, kako je primetio Palavestra, stvorio maštovite slojevite priče sa neočekivanim paradoksima i obrtima dodirujući granice neprirodnog i te snohvatice su imale dah autentične svežine nepoznate u srpskoj posleratnoj književnosti.

Prema mišljenju Delića, Pavić se suvereno kretao kroz prošlost, sadašnjost i budućnost a to poigravanje vremenima je prisutno u svim segmentima njegovog naučnog i književnog rada. Delić se posebno pozabavio odnosom Pavića prema 18. veku, koji je smatrao za veliku prekretnicu u evropskoj civilizaciji.

"Sećanje na Pavića neminovno mora biti i sećanje na stub vremena što ga je uspostavilo njegovo delo, mora biti duboko kulturan čin, rekao je Delić.

On se zahvalio čuvenom književniku što je "svojom srpskom knjigom, napisanom u malom slovenskom srpskom narodu, na srpskom jeziku, osvojio planetu, uprkos činjenicama da su ga bombardovali kada je imao 12, 15 i 71 godinu, i da je živeo u 20. veku, kada se morala dokazivati nevinost, a ne krivica".

Delić je naglasio da je "Hazarski rečnik" Pavićevo drugo telo - "netruležna srpska knjiga o Srbima i o ostatku sveta".

Jerkov je, sećajući se prvog izlaganja o Paviću koje je održao u SANU pre dve decenije, kazao da tada nije sanjao da će 1995. biti na svetskoj književnoj sceni simbolično "ubijen" jer je stao uz svoj narod.

Uporedjujući ga sa najvećim piscima srpske literature, Jerkov je Pavića stavio uz rame Andriću kao najboljem srpskom pripovedaču. "Sa tim najboljim što nam je ostavio vredi se družiti i tome se klanjam", završio je Jerkov.

Damjanov, kome je Pavić bio tri decenije mentor, kazao je da je "labirint" simbol i metafora kojom može da se okarakteriše celokupno Pavićevo delo.

On je naveo da je "Pavićev labirint najdublje ukorenjen u baroknom labirintu čije je nijanse naučno izvanredno interpretirao ali ga je svojim potencijalom prevazišao".

Damjanov je za Pavićevo najslavnije delo "Hazarski rečnik" rekao da ima "strukturu labirinta" jer "njegovi značenjski labirinti i nebrojene labirintske staze na koje stupa čitalac, u početku su interpretacijski, tek diskretno, nagovešteni".

Nastavak na S media...