Izvor: Politika, 22.Nov.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komedija je najbolja kritika
Rediteljka Staša Koprivica o predstavi, „U pola cene”, čija je premijera večeras u BDP-u
Prepoznaju je kao Tiću iz „Šejtanovog ratnika” međutim, Staša Koprivica ne voli da bude predstavljena kao glumica jer se odavno posvetila režiji pozorišnih predstava. Večeras na Velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta premijerno će biti izveden komad „U pola cene”, koji je ona režirala. U centru priče, čiji je autor Stevan Koprivica, nalazi se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prosečan građanin Srbije koji vodi normalan život okružen problemima koji su uobičajeni za naše društvo.
– Počeli smo da razmišljamo i da se pitamo šta bi se desilo kada bi taj prosečan građanin dobio priliku da promeni svoj život, da se osveti i da ne snosi nikakvu odgovornost za bilo šta što uradi. Tako smo došli do nekih fantastičnih, pa mogla bih čak i reći, horor motiva, pošto samo natprirodna sila može da pomogne prosečnom građaninu. Tematika cele predstave se, zapravo, kreće između tradicionalne Srbije i Srbije koja je u tranziciji, što jeste česta tema u poslednje vreme. Razlika je u tome što mi ovde suprotstavljamo ekstremnu tradiciju ekstremnoj tranziciji, od čega ni jedno, ni drugo nije dobro i nije nešto što normalan čovek može da podnese – priča za „Politiku” Staša Koprivica, i dodaje da se predstava, u suštini, može odrediti kao crna komedija.
Ovo je prva zvanična saradnja oca i ćerke. Rediteljka kaže da su njih dvoje do sada izbegavali saradnju jer nisu hteli da podstiču priče o nepotizmu. Stoga se neminovno nameće pitanje koliko joj je pomoglo to što joj je otac poznati dramski pisac.
– To je prednost više na nekom ličnom planu jer sam, zahvaljujući poslu kojim se moj otac bavi, odrasla u pozorištu, pa nisam kasnije, na Akademiji, imala ideale koji bi mogli biti srušeni. Međutim, dešavalo se da profesori traže više od mene upravo zato što sam njegova ćerka, kako bi dokazali da nepotizma nema. Naravno, ime može da pomogne i dok se ja sama ne etabliram kao umetnik, jer će neko iz publike možda pogledati moju predstavu zbog toga što ceni rad moga oca. To je tačno i ja ne bežim od toga. Međutim, postoji i ona druga strana, kada ljudi automatski isključuju mene jer im se ne sviđa ono što radi Steva Koprivica – odgovara Staša.
Oca smatra najvećim kritičarem. Uglavnom joj, kaže, zamera što često scene pretrpa gegovima. Ipak, moglo bi se reći da joj komedije leže. Za predstavu „Ne igraj na Engleze”, koju je režirala po tekstu Vladimira Đurđevića, karta se rezerviše i po dva meseca unapred.
– Komedija nije jedini, ali je najefikasniji način da se dopre do naše publike, verovatno zbog situacije u kojoj živimo. Ljudi dolaze naoštreni na smeh, i kada to ne dobiju vrlo često ne žele ni da daju šansu nečem drugom. Međutim, komedija može biti i vrlo gorka, sa tragičnim završetkom. Često, čak i u ozbiljne i mračne scene ubacujem gegove jer mislim da svaka situacija, posmatrana sa strane, može biti apsurdna. Komedija je i najbolji vid kritike, smatra mlada rediteljka.
Kao student na Fakultetu dramskih umetnosti, Staša je dobila nagradu „Dr Hugo Klajn” za najboljeg studenta režije. Iza nje je pet predstava: „Karma – Koma” u Dadovu, „Šta je sobar video” na FDU, „Mandragola” u „Boško Buhi”, „Ne igraj na Engleze” u BDP-u i „Ana Frank” u Madlenijanumu. Sarađivala je sa svojim vršnjacima, ali i sa glumcima koji su stariji i mnogo iskusniji od nje. Kroz smeh govori da je bio pravi izazov postaviti se kao autoritet, s obzirom da je mlada, žensko i plava.
– Naravno da je bilo komentara kao što su: „Što si ti slatka!” i „Nemoj da se ljutiš, naučićeš jednom”. Pomirila sam se s tim da će to trajati još neko vreme. Uvek ima i kolega koji na prvu probu dođu spremni da pomognu mladoj rediteljki. Međutim, trudila sam se da uvek dolazim spremna na probe i to je ono što pravi profesionalci znaju da cene. U stvari, ja i ne želim da budem autokrata prilikom rada na predstavi, jer najbolji rezultati proizlaze iz kombinacije mojih i ideja glumaca – otkriva Staša Koprivica.
Smatra da joj je glumačko iskustvo koje je stekla u „Šejtanovom ratniku” pomoglo da shvati izazove sa kojima se glumac suočava prilikom građenja uloge. Ne isključuje mogućnost da se opet bavi filmom, bilo kao rediteljka ili kao glumica, ali kaže da joj je pozorište, ipak, mnogo draže.
Senka Korać
[objavljeno: 22/11/2008]
