Izvor: Vostok.rs, 14.Okt.2016, 18:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kome pripada blago na dnu Baltičkog mora?
Pre 245 godina u Baltičkom moru je potonuo holandski teretni jedrenjak „Frau Marija“. On je pored ostalog prevozio umetničke slike iz kolekcije trgovca Herita Bramkampa, koje je carica Katarina II kupila za muzej Ermitaž u Sankt Peterburgu. Počev od 1999. godine, kada su finski ronioci pronašli delove ovog broda blizu Olandskih ostrva, Rusija i Finska raspravljaju o pripadnosti riznice koja se možda još uvek nalazi na morskom dnu.
Poslednja plovidba
Prema brodskim ispravama i knjigama koje se čuvaju u arhivu finskog grada i luke Turku, brod se 5. septembra 1771. godine otisnuo u svoju poslednju plovidbu iz Amsterdama u Sankt Peterburg. Jedrenjak je nosio razne vrste robe: od šećera do odela, kao i različite ukrase i 27 umetničkih slika holandskih slikara 17. veka, među kojima su Gerard Terborh, Adrian van de Velde i Gerit Dou. Te slike je na lični caričin zahtev u Amsterdamu na aukciji kupio knez Golicin, poslanik Rusije u Holandiji.
Jedrenjak „Frau Marija“. Ilustracija: wikipedia.org
Bilo je planirano da jedrenjak plovi kroz severni deo Baltičkog mora kako bi izbegao opasne priobalne finske vode sa kamenitim dnom, ali je skrenuo sa kursa i nasukao se na hridi. U brodskom dnevniku je rečeno da je jedrenjak skrenuo sa pravca za vreme oluje kada se cela posada okupila na molitvu. Uz pomoć čamaca za spasavanje svi su evakuisani na obližnje ostrvo. Zatim su mornari 7. oktobra na istim tim čamcima uspeli da priđu brodu koji je već tonuo i da pokupe sa njega sve što su mogli dohvatiti. „Videli smo da je već polovina gornje palube bila pod vodom. Spasli smo sve što smo mogli“, piše u brodskom dnevniku. Sutradan je spasavanje robe prekinuto zbog lošeg vremena, a kada je posada 9. oktobra došla na mesto brodoloma ostalo je samo da konstatuje da je brod potonuo.
Jedan teret – četiri vlasnika
Švedski istoričar Kristijan Alstrem je tokom 1970-ih pronašao u finskim arhivima informaciju o jedrenjaku „Frau Marija“. U leto 1999. godine finska ekspedicija na čelu sa Raunom Kojvusarijem otkrila je potonuli brod u vodama arhipelaga Saristomeri, na mestu koje je udaljeno 11 km od ostrva Jurmo. Ustanovljeno je da roba prilikom brodoloma nije nastradala. Prema procenama evropskih eksperata, umetničke slike koje je prevozio jedrenjak „Frau Marija“ mogu biti vredne milijardu i po evra.
Carica Katarina II. Ilustracija: Getty Images
Ubrzo posle toga su počeli da se prave planovi podizanja jedrenjaka sa dna, i te planove su iznosili i ruski i švedski preduzimači. Ujedno se, međutim, postavilo i pitanje pripadnosti broda i tereta koji je on prevozio. Ispostavilo se da na vlasništvo mogu pretendovati četiri države: Holandija kao zemlja kojoj je pripadao jedrenjak, Švedska kao zemlja kojoj je pripadao arhipelag Saristomeri u 18. veku, Rusija kao zemlja kojoj je roba bila namenjena i Finska kojoj pomenuti arhipelag danas pripada. Finska je donela zakon po kome ona postaje jedini legitimni vlasnik broda i tereta koji je on prevozio ukoliko se i jedno i drugo nalazi u teritorijalnim vodama Finske najmanje 100 godina. Taj rok ističe u decembru 2017. godine kada će Finska obeležiti stogodišnjicu svoje nezavisnosti.
Uzaludni pokušaji
Ruske vlasti su još u 18. veku pokušale da izvuku umetničke slike. Čim se u Peterburgu saznalo za brodolom, vlasti Rusije su se odmah obratile Švedskoj sa molbom da preduzme posebne mere kontrole u ovoj situaciji. Kancelar Nikita Panjin pisao je svom švedskom kolegi Ulrihu Šeferu da se „na brodu nalazi nekoliko sanduka sa dragocenim umetničkim slikama koje pripadaju Njenom Imperatorskom Veličanstvu“.
Pokušaji spasavanja broda privremeno su obustavljeni u zimskom periodu kada se more zaledilo, a obnovljeni su u proleće 1772. godine. Tadašnje tehnologije, međutim, nisu omogućile podizanje broda sa dna.
Kada su 1999. godine pronađeni ostaci jedrenjaka, ponovo je pitanje njegovog podizanja sa dna postalo aktuelno. Ruski stručnjaci su predložili Fincima zajedničko istraživanje. Od 2008. godine se o tome razgovaralo, ali je u proleće 2011. godine Finska zvanično odustala od planova da podigne brod sa dna.
Iz riznice pronađene na potonulom jedrenjaku "Frau Marija", Finski pomorski muzej u Helsinkiju, novembar 2010. Ilustracija: AFP / East News
Tehnički izvodljivo
Ruski stručnjaci za podvodnu arheologiju su uvereni da postoji samo jedna prepreka i ona je isključivo pravne prirode, a vezana je za finski zakon na kome se i zasniva zvanični stav Finske.
Kontraadmiral Konstantin Šopotov, načelnik jedine ruske ekspedicije podvodnih arheologa „Sećanje Baltika“, bio je član komisije koju je osnovala Federalna služba za kontrolu poštovanja zakona u oblasti zaštite kulturne baštine („Rosohrankulьtura“), zadužene za slučaj „Frau Marija“. On smatra da bi stručnjaci bez većih problema podigli sa dna jedrenjak sa sve teretom kada ne bi bilo administrativnih prepreka.
Pomorski arheolog Rika Alvik pokazuje delove broda "Frau Marija", novembar 2010. Ilustracija: AFP / East News
„Nije teško podići sa dna ’Frau Mariju’. Ona nije na velikoj dubini, a voda Baltičkog mora je hladna, i u njoj nema buba drvotočaca i drugih štetočina, te se može očekivati da je drvo dobro očuvano. Jasno je da je dragocena roba za nešto više od 200 godina mogla delimično ili u potpunosti biti pokradena. Tako je, na primer, nestalo srebro koje se nalazilo na samoj palubi. Ali ako su umetničke slike i dalje na brodu, one se nalaze u futrolama od kože i smeštene su u olovne sanduke zalivene voskom, što znači da mogu biti potpuno očuvane“. Što se samog jedrenjaka tiče, stručnjaci za podvodnu arheologiju kažu da on nema posebnu naučnu i istorijsku vrednost.
Ruska reč
.jpg)
