Izvor: Blic, 22.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komanči u Vašingtonu
Komanči u Vašingtonu
Sijuksi, Komanči, Čejeni, skalpiranje, ratne igre - to su slike_arhiva koje su nam vesterni učinili bliskima. Ali pre kamere i fotoaparata, bilo je slikara koji su četkicom ovekovečili Indijance. Jednom od njih, možda najznačajnijem, Džordžu Ketlinu, upravo je posvećena izložba u Smitsonijan art muzeju u Vašingtonu. Džordž Ketlin je rođen u Pensilvaniji 1796. Bio je slikar, vajar, antropolog i šoumen. Godine 1828. slučajno je imao priliku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da upozna jednu delegaciju Indijanaca. Ovaj susret obeležiće čitav njegov život. 'Istorija i kostimi ovih ljudi teme su dostojne života jednog čoveka i samo smrt može da me spreči da posećujem njihovu zemlju i postanem njihov istoričar', zabeležio je tada Ketlin.
Da bi ostvario svoju misiju, odlazio je na duga i riskantna putovanja, u godinama između 1832 i 1839. To je vreme sumraka civilizacije Indijanaca u Severnoij Americi. Ketlin preduzima 'arheološkoi spasavanje' izuzetne lepote ovog naroda.
Ketlinove slike_arhiva istoričari ne smatraju za delo velikog umetnika. Njihov značaj je u istorijskom dokumentu, kao autentičnim reprodukcijama života crvenih ljudi. Ketlin je znao da ekspanzija belog čoveka na zapad predstavlja pretnju smrću za Indijance. Pokušao je da utiče na Kongres obelodanjujući sredstva kojima se vlada služila proterujući ih sa njihove zemlje. Čitavog života maštao je o tome da bar njegova slikarska zaostavština nađe mesto u nekom muzeju. Ketlinov san konačno je postao stvarnost: National Gallery of art i Smithsonian art museum u Vašingtonu čuvaju 800 njegovih slika. M. M.
