Izvor: Blic, 25.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko vina, toliko i muzike
Koliko vina, toliko i muzike
Galerija Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (Rige od Fere 4) ima kontinuiranu aktivnost u smislu programa, istraživačkih projekata i izdavačke delatnosti, ali galerija, u njenom sastavu, kao da urušava naziv same institucije. U njoj su povremeno bile organizovane izložbe, do 2001. godine, a od 2002. godine, orijentaciju ovog izlagačkog prostora definiše, tada osnovan, umetnički savet. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Međutim, i pored toga što je u njemu do sada bilo kvalitetnih izložbi, uglavnom predstavljanja studentskih radova u okviru samostalnih izložbi, za ova dešavanja mogli su čuti većinom prijatelji izlagača. Izbegavanje medija, štampanje opskurnih kataloga i kada ne nedostaje novca... doprinosi tome da ovaj punkt u blizini centra grada, doživljavamo kao autističan, dok je kulturni razvitak, oduvek, nezamisliv bez komunikacije. To zna svaki umetnik, čak i onaj najpovučeniji. Zna to i Ivana Stojaković, koja trenutno izlaže u ovoj galeriji, i kojoj je i pored brojnih posetilaca, bilo neveselo otvaranje, usled neadekvatnog osvetljenja radova. Tama, međutim, nije osenčila njen lični razvitak, od asocijativnih radova u klasičnim tehnikama do printova, kojima sada, na svojoj prvoj samostalnoj izložbi, pokazuje ne samo da se suočava sa slojevima sopstvenog bića, već da je sposobna i da se živo uključi u nit osnovne misli svoga vremena i umetničke scene.
Doduše, i u samoj galeriji biće promena. U tek objavljenom zbirnom katalogu piše da je u toku izrada web prezentacije galerije, a sledi i projekat 'promovisanja kulture vina, pre svega, zavodske loze i vina, kroz umetničko osmišljavanje etiketa za flaše i povezivanje sa srodnim organizacijama u svetu.'
Skakač
(Olaf Olafson, Odlazak u noć, Samizdat B92)
Junak romana, Kristijan, je batler na 'čarobnom'(raskošnom) bregu holivudskog producenta Hersta (građanina Kejna). Uživajući u ulozi neophodnog čoveka, pa makar i sluge, on se već dve decenije krije od porodice koju je pokrao i napustio. Međutim, kada u preokretima Šefove sudbine (u odbačenoj deci i supruzi, očajnoj ljubavnici sklonoj samoubistvu i u sunovratu moći i ugleda) bude prepoznao samoga sebe, Kristijan će osetiti da mu se od kajanja pomućuje um. On je u prošlosti birao između dve žene, od kojih ga je jedna (supruga Elizabeta) uvek štitila (kao samouverena majka), a druga (ljubavnica Klara) od njega očekivala zaštitu (kao bolesno dete), ali ne po strasti, već po sažaljenju; iz tog trougla (nepoverenja i obmana) samo se on izvukao živ, ali (melodramatično) izgubljen u Holivudu kao Doroti u Ozu. Iako pati i pokušava da se suoči sa krivicom (oličenom u požaru koji preti da uništi 'čarobni breg'), on, ustvari, nastavlja (egzistencijalnu) 'igru obmane', opravdavajući svoje grehe genima predaka-moreplovaca i lutalica, nagonom da bude slobodan kao ptica (životinja), stidom i strahom od mudre Elizabete i objašnjava svoju ulogu kao poteze piona kojim je upravljalo 'nešto' ružno i neobjašnjivo. Kristijan ostaje mračna figura (bez razrešenja od greha) na svetloj pozadini (obelodanjene prošlosti), koja mrtve ptice (ljude i događaje) crta (vidi i predstavlja) kao žive i čiji se svaki skok, pa i poslednja prilika da se susretne sa najstarijim sinom, umesto u let, pretvara u pad.
Jedini cilj Olafsonove priče je da emotivno uzbudi (uposli, zabavi dokonog) čitaoca; to je roman za široku publiku, bez poetičke kontrole nad kompozicijom, lud od smelosti (i površnosti) u asocijacijama na Orsona Velsa i Tomasa Mana.
