Izvor: B92, 25.Jan.2013, 11:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko udaraca možemo da podnesemo?
O tome zašto društvo zatvara oči pred zločinima, o crkvi i veri, svedocima i žrtvama u emisiji „Hoću da znam“ na B92 govorili su rediteljka predstave „50 udaraca“ Ana Grigorović i pozorišni kritičar Zlatko Paković.
Premijerno izvedena 18. januara u Ateljeu 212, predstava „50 udaraca“ nastala je prema tekstovima Tamare Baračkov i Vanje Nikolić koje je na daske postavila mlada rediteljka Grigorović. Komad koji se bavi svešteničkom pedofilijom i sadizmom, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << posledicama zločina u okviru crkve vezanim za vladiku Pahomija i Crnu Reku, podigao je veliku prašinu.
Grigorović objašnjava kako su pomenuti slučajevi vrlo dobro poznati javnosti, ali da su bilo kakve značajnije reakcije izostale.
„Svi mi imamo našu percepciju svih tih događaja, iako nemamo direktnu vezu sa njima. Učinli smo da, zbog te nereakcije, mi kao društvo dozvoljavamo nasilje do tih mera da čovek mora da umre da bi došlo do suđenja“, izjavila je ona dodajući da je radu na predstavi prethodilo više radionica u kojima su glumci ispitivali svoje stavove i znanja o kobnim događajima, svoju veru i odnos prema celoj priči.
„Čini mi se da svaki čovek ima potrebu da u nešto veruje, a da je crkva izgubila simbol i naznaku dobroga u društvo. Ta kuća, u kojoj mi treba da se obratimo za veru, više to nije“.
Kritičar Paković smatra da postavljeni komad gađa pravo u srž problema.
„Predstava, za razliku od toga kada pročitate tekst u novinama i okrenete stranu, ima jednu jako čistu, razgovetnu emociju, koju čitanjem novinskog teksta ne možete da osetite. Ona je jako više od informacije, uvodi vas u jedan svet i ne možete da se osećate lagodno“, izjavio je Paković.
„Naše građansko pravo jeste da postavimo pitanje, da odreagujemo. Čini mi se da to naše društvo nije učinilo. Meni nije najzanimljivije ni najtragičnije to ko je tu zao, već mi koji smo sve to gledali i pratili godinama unazad“, navodi rediteljka.
Pavković je problematizovao celokupni crkveni sistem,navodeći da je problem u tome koliko je bilo sankcija i šta je rezultat tih zlodela.
„Tu se pitamo šta uopšte radi crkva i kakvo je njeno poslanje. Šta oni rade ako ne treba da pokazuju ljubav koju je pokazao Hrist prema onima koji su zlostavljani, prema građanima nižeg reda“, rekao je Pavković. On je priznao da je ateista ali da ne sumnja u to da je Hrist jedan od najvećih revolucionara.
„Da je on danas tu ili bi bio ekshumiran ili bi prošao mnogo gore jer bi podržavao one koji su sada poniženi“, tvrdi Pavković.
Rediteljka je ipak navela pozitivne primere iz crkve zbog kojih celu priču ne treba generalizovati. Na brojne kritike od strane pojedinaca, koji su osporavali predstavu, ona odgovara:
„Mislim da svako ima pravo da se bavi svakom temom. Ja sam takođe jedan od svedoka tih događaja. To je moj pokušaj preispitivanja sebe, svoje vere i svoje pasivnosti kao građanke koja nije ništa specijalno uradila“, navodi ona dodajući da predstava upravo govori i o publici, pojedincima koji sede u mraku pričaju između sebe i posle odu kući da mirno spavaju uprkos svemu što se dešava.
Nakon pretpremijernih i premijernih izvođenja, predstava će ponovo biti igrana 29. januara u Ateljeu 212. U glumačkom ansamblu su Marko Janketić, Milan Marić, Tanja Petrović Dejan Dedić i Jakov Jevtović. Dramaturg na predstavi i asistent režije bila je Vanja Nikolić, scenograf Marija Jevtić, kostimograf Dragica Laušević, kompozitor Irena Popović.
