Izvor: Politika, 16.Avg.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko poznajete hrvatsku književnost?
Ako ste išli u školu davnih dana, lako ćete odgovoriti tačno bar na polovinu pitanja. Druga polovina je namenjena jugonostalgičarima svih uzrasta. Pa da vidimo ko pati od godina, a ko od čežnje!
Barunicu su proburazili škarama u
a) „Budenbrokovima”
b) „Ledi”
v) „Banketu u Blitvi”
g) „Gospodi Glembajevima”
Ako je junak Krležinog romana, zove se:
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
a) Makar Čudra
b) Filip Latinović
v) Ivan Galeb
g) Ivan Grozni
Ivica Kičmanović zatekao se
a) „U registraturi”
b) „U procepu”
v) „Na rubu pameti”
g) „Na ivici razuma”
„Ti, koja imaš ruke nevinije od mojih...” kaže u pesmi
a) Dragutin Tadijanović
b) Zvonko Maković
v) Slavenka Drakulić
g) Vesna Parun
Ako „Srda peva, u sumrak, na Duhove u Dvorima od oraha uz Sarajevski Marlboro”, krivac za taj sticaj okolnosti jeste niko drugi do:
a) Gustav Krklec
b) Miljenko Jergović
v) Ivančica Đerić
g) Pavao Pavličić
Ako su u istom naslovu uho, grlo i nož, onda je reč o knjizi:
a) Ivana Zvonimira Čička
b) Mate Lovraka
v) Vedrane Rudan
g) Polone Glavan
Koji od navedenih naslova NIJE delo Dubravke Ugrešić?
a) „Ponos Ratkajevih”
b) „Muzej bezuvjetne predaje”
v) „Poza za prozu”
g) „Forsiranje romana reke”
Odličan roman Renata Baretića koji je kod nas nedavno objavila izdavačka kuća „Rende” zove se:
a) „Što je muškarac bez brkova”
b) „Prvi, drugi, treći čovek”
v) „Treći poverenik”
g) „Ljubav, struja, voda i telefon”
ODGOVORIIzuzev prvog ponuđenog rešenja, gde se radi o romanu Tomasa Mana, sve ostalo su dela Miroslava Krleže: no samo je u „Gospodi Glembajevima” baronicu Kasteli-Glembaj Leon Glembaj ubio makazama. Dakle, g).
„Proljeća Ivana Galeba” je roman Vladana Desnice, srpskog pisca iz Hrvatske: Krležine junake nije pozajmljivao. Krleža, pak, ništa nije uzeo na revers od Maksima Gorkog, pa ni Makar Čudru, a imao je i dovoljno pameti da se ne pača u posla ruskih careva. Tačan je odgovor, dakle, b), a roman se zove „Povratak Filipa Latinovića”.
„U procepu” je zbirka priča novosadske autorke Milice Mićić Dimovske, na rubu pameti je opet Krleža (ali ovaj put eseji) a na ivici razuma Bridžet Džouns. Roman Ante Kovačića „U registraturi” poslužio je kao osnov za odličnu seriju iz sedamdesetih u kojoj je Kičmanovića igrao Rade Šerbedžija – a), naravno!
Pod a) i b) jesu pesnici, i jesu hrvatski; navedeni stih hrvatska spisateljica Slavenka Drakulić nije uputila Nataši Marković u nedavnoj polemici na stranicama „Politike” jer ga nije nikad ni napisala. Tačan odgovor je pod g), Vesna Parun, koja je aprila ove godine proslavila 87. rođendan.
Krivica je, dakako, uvek individualna, a ovaj put ide u račun Miljenku Jergoviću, autoru pomenutih proznih knjiga.
Čičak je imao burnu životnu priču, ali ne književnu, Lovrak jeste napisao „Vlak u snijegu” ali bez otorinolaringoloških pretenzija. Polona Glavan ne spada u ovaj kviz pošto je, kako pesma kaže, „tako mlada a već Slovenka” (tj. slovenačka književnica). Tačan odgovor, dakle, jeste v).
„Ponos Ratkajevih” je naslov beskrajno duge hrvatske telenovele koju smo i mi ovde gledali, tako da je tačan odgovor pod a). Dubravka Ugrešić je napisala zbirku priča „Poza za prozu”, zbirku eseja „Muzej bezuvjetne predaje” i roman „Forsiranje romana reke”, za koji je dobila NIN-ovu nagradu kao jedna od samo dve spisateljice koje su je u više od pola veka postojanja dobile. Čudo da je i toliko!
Renato Baretić bio je koscenarista filma „Što je muškarac bez brkova”, koji je, opet, snimljen po istoimenom romanu Ante Tomića. Ante Tomić autor je i romana „Ljubav, struja, voda i telefon”. A „Prvi, drugi, treći čovek” je roman Mirjane Đurđević, te umesto u korpus hrvatske književnosti pre spada u nadležnost Haškog tribunala kao dokazni materijal. Renato Baretić napisao je „Trećeg poverenika”, a vi ga pročitajte!
[objavljeno: 17/08/2009]
