Izvor: Politika, 03.Maj.2015, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko je to sati u tom vašem svetu
Iranski film jedan je od ozbiljnijih kandidata za neku od nagrada „Kristalni Simorg” (persijsko mitsko biće – grifon), koje će uskoro biti uručene na ceremoniji u zdanju Unije filmskih stvaralaca Irana
Teheran–Osim Niki Karimi, još jedna iranska glumačka zvezda – Leila Hatami viđena je kako blista u jednom od najnovijih iranskih filmova. Protagonistkinja Oskarom i Zlatnim globusom nagrađenog filma „Razvod” Asghara Farhadija, pre neku godinu i gošća Kustendorfa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa svojim životnim partnerom – glumcem Ali Mosafom (igra u Farhadijevoj „Prošlosti”), donosi sada puno sreće gledaocima debitanstkog filma „Koliko je sati u tvom svetu?”, inače poznatog iranskog dokumentariste Safija Jazdanijana.
Ovaj film već je osvojio najbolje ocene publike na 33. Fađr Međunarodnom festivalu – Teheran, na kojem je imao domaću premijeru (svetska je bila u Busanu i završila se nagradom Fipresci) u takmičarskom programu „Istočna panorama”. Jazdanijan „plete” uzbudljivu priču o Goli (Leila Hatami), koja iznenada odlučuje da se iz francuskog egzila posle dve decenije vrati u rodni grad, u kojem je dočekuje Farhad (Ali Mosafa) koji je poznaje bolje nego što se ona toga seća. „Vreme” je i zanimljivo istraživanje sećanja, lične istorije i percepcije prošlosti. Suptilna i nekonvencionalna romansa, sa snažnim osloncem na slavni iranski bračni i glumački par magnetne privlačnosti, sa majstorskom Jazdanijanovom režijom koja omogućava filmu disanje punim plućima i originalnom muzikom tužnih a inspirativnih nota francusko-iranskog kompozitora Kristofa Rezaija.
Ovaj iranski film jedan je od ozbiljnijih kandidata za neku od nagrada „Kristalni Simorg” (persijsko mitsko biće – grifon), koje će uskoro biti uručene na ceremoniji u zdanju Unije filmskih stvaralaca Irana. Među mogućim kandidatima za nagrade je i kanadsko-indijski film „Sidarta” reditelja Ričija Mehte koji je još od prvih dana postao miljenik festivala. Njegov film, inače veoma angažovana socijalna drama indijske stvarnosti, govori o zlostavljanju dece primorane na težak rad kako bi svojim porodicama olakšala egzistenciju. Junak Mehtinog filma je dvanaestogodišnji Sidarta, žrtva trgovine ljudima, koga vlasnici „preprodaju” širom Indije. Film je izvrsno i uzbudljivo snimljen, ubedljiv je i realističan i nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Iz kineskog filma „Norjma” reditelja Bajanerula
Slična su osećanja i tokom gledanja izvanrednog kineskog filma „Norjma”, reditelja koji se još od svog debija, sa filmom „Sešehangru” na 65. Kanskom festivalu, potpisuje samo kao Bajanerpul. Njegova „Norjma” je dirljiv, humoran i human film o spasenju, radnje smeštene u Mongoliji tokom Drugog svetskog rata. Pastirica Norjma pronalazi u surovoj stepi dva povređena vojnika – jednog Japanca i jednog Rusa, kojima strpljivo vida rane sve dok ne ojačaju, potpuno nesvesna da oni samo jedno imaju na umu – da ubiju onog drugog. U Bajanerpulovom filmu tri junaka govore različitim jezicima, jedno drugo ne razumeju, svako od njih ima svoju prošlost i svoje rane, a reditelj se (slično kao u ruskom filmu „Kukavica” Aleksandra Rogoškina, sa finskim snajperistom, ruskim vojnikom i Laponkom Ani) poigrava sa međusobnim odnosom junaka, u kojem Norjma u ratom suprotstavljenim vojnicima ne vidi neprijatelje, već nesnosne muškarce koji remete njen život u jurti. Vrlo dobar film, koji je već osvojio visoke ocene iranske kritike. Ovo je i jedan od brojnih kineskih filmova kojima je teheranski festival ove godine priredio poseban program – „Fokus na kineski film” (uz „Fokus na turski film” i retrospektivu nedavno preminulog italijanskog reditelja Frančeska Rozija).
I irački reditelj Mohamed al Darađi bio je izuzetno zadovoljan punim dvoranama iranske publike tokom tri projekcije njegovog poslednjeg filma „U pesku Vavilona” (2014). Autor nagrađivanih filmova „San”, „Rat, ljubav i ludilo”, „Moje ime je Muhamed” i „Sin Vavilona” (novosadski Sinema Siti festival mu je 2008. bio priredio retrospektivu „Pod reflektorima”), ponovo nudi veoma potresnu i uznemirujuću filmsku priču o rodnoj zemlji iz koje je kao izbeglica otišao prvo u Veliku Britaniju, a zatim u Holandiju. „U pesku Vavilona” fokusiran je na sudbinu tri iračka vojnika (mobilisani fotograf, farmer i begunac iz zatvora), protivnika režima Sadama Huseina (radnja filma smeštena je u 1991. tokom Zalivskog rata), zarobljena tokom sukoba od strane Republičke garde i poslata u jedan od čuvenih iračkih zatvora. Kroz prošlost i sadašnjost, realnost i fikciju, reditelj sugurno vodi film do klimaksa i „bitke za Vavilon” (Bagdad), nudeći publici i svoj najdramatičniji, najmračniji film – bolnih slika torture...
Mohamed Al Darađi
Iz nekadašnjeg neprijateljskog Iraka, na teheranski festival stigao je i irački reditelj Redža Kazim i to kao član žirija selekcije „Žene sineaste”. Tokom zajedničke večere sa iranskim kolegama, Kazim je izjavio da smatra da „iranski i irački film mogu da budu jezik Bliskog istoka”, ali i da očekuje „još veće prisustvo arapskog filma na teheranskom festivalu” kako bi međusobno „umetničko suočavanje” bilo stimulativno za filmske stvaraoce obe zemlje i za sve one „koji bi voleli bar na filmskom platnu da vide svet oslobođen bliskoistočne bede”...
Uzbudljivi teheranski, međunarodni filmski dani privode se kraju. Za dobru atmosferu na Fađr festivalu zaslužni su filmovi, ali i ljubazni i topli iranski domaćini. Iranci vole da vide strance, da ih pitaju odakle su. U tradiciji perijskog naroda je da se gost dočekuje raširenih ruku i najbolje što se može.
