Izvor: Politika, 25.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko čitaju naša deca
Najmlađi školarci najviše se druže sa knjigom
Konferencija „Podsticanje čitanja” kao četvrta u nizu konferencija u okviru Foruma ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu, posvećenog gorućim problemima izdavaštva u Srbiji, održana je juče u sali „Slobodan Selenić” Beogradskog sajma. Učesnici razgovora u kojem je ključna tema bilo pitanje kako na najefikasniji način pristupiti podsticanju čitanja kod dece, bili su Vesna Ćorović Butrić, pisac >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za decu i odgovorni urednik programa za decu i mlade Radio Beograda 1, Slavica Agatonović, književni prevodilac, dr Jovan Ljušanović, profesor na Visokoj školi za vaspitače u Novom Sadu, mr Ivana Stepanović, psiholog i istraživač na Institutu za psihologiju u Beogradu, i moderator razgovora Aleksandra Vićentijević, načelnik Dečijeg odeljenja Biblioteke grada Beograda.
Oni su izneli svoja razmišljanja o tome ko je odgovaran za situaciju u kojoj deca danas izrazito malo čitaju, koji su mogući putevi prevazilaženja poraznih rezultata istraživanja kada je reč o zainteresovanosti najmlađih za pisanu reč, kao i o situaciji u nekim evropskim zemljama. Aleksandra Vićentijević je iznela podatak da u Finskoj 55 procenata ukupnog stanovništva ima članstvo u nekoj od biblioteka, dok je u našoj zemlji taj broj oko pet odsto, dodajući da je jedan od mnogih razloga slabe zainteresovanosti dece za čitanje i loše odabrana školska lektira jer sadrži naslove koji izlaze iz okvira prirodne recepcije današnjeg deteta.
Mr Ivana Stepanović je iznela rezultate istraživanja sprovedenih u nekoliko srednjih i osnovnih škola u vezi sa čitalačkim navikama školaraca, i navela da je svega sedam procenata učenika u srednjim školama navelo da se u njihovim domovima knjiga ceni i čita dok su ostali odgovorili ili da se u njihovim porodicama čitanje ne vrednuje pa se i ne čita, ili da je knjiga nešto što se poštuje, ali uprkos tome ne postoje negovanje i kultura čitanja. Ipak, 60 procenata najmlađih školaraca je odgovorilo da voli da čita i da redovno uzima knjige iz svojih školskih biblioteka. Ipak, ona zaključuje da se u školama čitanje nedovoljno stimuliše , ali da ni u porodicama dece situacija nije ništa bolja.
Posebno zanimljiv podatak, koji je iznela Slavica Agatanović, jeste da za razliku od Finske, u Švedskoj, kao i kod nas broj iznajmljenih knjiga u školskoj populaciji takođe opada. Činjenica je i da deca koja čitaju, danas vrlo često nisu prihvaćena od vršnjačkih grupa. Vesna Ćorović Butrić je iznela stav da se mora uzeti u obzir činjenica da je vreme u kojem današnja deca rastu postalo digitalno vreme, i da ono podrazumeva i drugačiji način života. Ipak, to nikako ne podrazumeva da je čitanje knjige postalo zamenjivo u eri digitalizacije. Zaključeno je i da u našoj zemlji, uprkos znatno poremećenom vrednosnom sistemu, književnost za decu živi, da imamo dovoljan broj kvalitetnih pisaca, ilustratora i izdavača koji ulažu svoje kreativne napore kako bi doprineli razvijanju kulture čitanja kod najmlađih čitalaca, navodeći primer „Kreativnog centra”.
-----------------------------------------------------------
Za profesionalno prevodilaštvo
U okviru Foruma prevodilaca i izdavača,ustanovljenog prošle godine na najvećem beogradskom festivaluknjige, moderatori su bili predsednica Udruženja književnih prevodilaca Srbije Jelena Stakić, prevodilac sa mađarskog Marko Čudić i prevodilac sa italijanskog jezika Elizabet Vasiljević.
Tema koja se nametnula ove godine bila je krađa prevoda, odnosno preuzimanje prevoda sa hrvatskog,prilagođavanje na srpski jezik, i obrnuto, ajedno od predloženih rešenja bila je inicijativa da se naprave međudržavni ugovori, među zemljama regiona, kada su u pitanju krađe u oblasti prevodilaštva.
Pokrenuto je i pitanjerecenzija prevoda koje u našoj zemlji ne postoje, a moguća rešenja su se kretala u dva pravca. Istaknuto je da izdavači nerado plaćaju recenzije, a da Udruženje prevodilaca nema sredstva za to.
Na pitanje da li bi kao izdavač platio recenziju prevoda za koji nije siguran da li je dobar i da li bi radije platio novi prevod ili adaptaciju prevoda, Gojko Božović kao izdavač kaže da bi radije platio dobar prevod nego adaptaciju, kao i da ima zadršku pred recenzijom, jer ona često može imati ideološki predznak, te je on radije za stručnu kritiku prevoda u periodici. Prevodilac Ana Sibinović je naglasila da je prema njenom mišljenju adaptacija apsolutno nedopustiva, i da je ponovno prevođenje dela koja su već prevedena na neki od susednih jezika/dijalekata obavezno, dok je Jelena Stakić napomenula da nije potpuno protiv adaptacija prevoda ukoliko je reč o nekoj stručnoj literaturi, a ne književnosti, kao i da,nažalost, postoje prevodioci koji su spremni da za novac ustupe svoj prevod na adaptaciju.
Zaključeno je i da je sankcionisanje krađa u oblasti prevodilaštva do sada bilo potpuno neefikasno,kao i to da su mediji u obavezi da redovno izveštavaju o učestalim krađama u oblasti književnog prevodilaštva.
M. Andrijašević
-----------------------------------------------------------
Novinari glasali za „Geopoetiku”
Najbolji izdavač između dva sajma, prema glasovima 30 izveštača sa 53. Beogradskog sajma knjiga iz 14 redakcija, pisanih i elektronskih medija iz Srbije je „Geopoetika”, koja je dobila 65 poena. „Geopoetika” je ubedljivo pobedila i kao izdavač koji ima najprofesionalniji odnos prema medijima (sa 43 poena).
Po oceni izveštača, najbolji izdavači su imali i najprofesionalniji odnos prema medijima. Tako drugo mesto među najboljima dele „Klio” i „Službeni glasnik” sa po 17 poena. Sa 14 novinarskih poena na trećem mestu je „Laguna”.
Drugi najljubazniji izdavač prema novinarima je „Klio” (sa 19 poena), a treći je „Alnari” (15 poena).
Izdavačka kuća „Geopoetika” epitet najboljeg izdavača između dva sajma dobila je ubedljivo, jer je od 90 mogućih glasova osvojila 65.Da je nagrada otišla u prave ruke svedoči i činjenica da je pre tri dana „Geopoetika” dobila i nagradu sajamskog žirija kao „Najbolji izdavač godine”.
Novinarske nagrade ove godine sastoji se od skulpture „Sreća” Jove Petijevića, grafike „Probni let” Ljubivoja Lazića i povelje. Nagrade će svečano biti uručene u nedelju u 12.30 časova u sali „Slobodan Selenić” na Beogradskom sajmu knjiga.
Komisija koja je utvrđivala rezultate glasanja radila je u sastavu: Vojka Pajkić (Radio Beograd 202), Mira Kankaraš Trklja (Tanjug) i Dragan Bogutović (Večernje novosti).
A. B.
-----------------------------------------------------------
Sajam se ne produžava
Iako se pričalo da će 53. međunarodni Beogradski sajam knjiga (kao prethodnih godina) biti produžen za jedan dan, Savet sajma juče je odlučio da nema produženja niti će danas, kao što se takođe proneo glas, ulaz biti besplatan. Dakle, danas je poslednji dan Sajma knjiga (od 10.00 do 20.00) a pojedinačna ulaznica je, kao i do sada, 220 dinara.
[objavljeno: 26/10/2008]
