Izvor: Blic, 07.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolektivno brisanje istorije
Kolektivno brisanje istorije
Izložba koja ilustruje pojam sećanja u različitim kulturama i vremenima otvorena je u Britanskom muzeju kao deo proslave povodom 250. rođendana ove značajne institucije. Postavka pod nazivom 'Muzej uma: Umetnost i sećanje u svetskim kulturama' takođe slavi i sam muzej kao riznicu sećanja i istražuje pojmove identiteta, rituala, grobova, hramova, oltara, komemorativnih skulptura, portreta i svečanosti. Srž izložbe čini 60 predmeta i slika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz ogromne muzejske kolekcije koji ilustruju različite načine očuvanja uspomena, a koji su zajedno doprineli stvaranju 'kolektivnog sećanja' u ljudskoj civilizaciji. Oni takođe pokazuju i da su postojali namerni pokušaji da se istorija lažno predstavi pa čak i izbriše iz sećanja. Predmeti, od kojih neki potiču iz 4. milenijuma pre n.e. grupisani su u postavke pod nazivom 'Oko uma', 'Živo sećanje' i 'Komemoracija'. Poslednji odeljak pokazuje kako su različite kulture koristile grobnice i spomenike da bi pamtili svoje mrtve. Jedno od značajnijih mesta zauzima i maketa crkve Hristovog groba nastala u Vitlejemu u 17. veku. Samu crkvu izgradio je rimski car Konstantin Veliki 325. godine: kompleks se sastoji od mesta raspeća (Golgote), Hristovog groba (Svetog groba) i pećine u kojoj je Sveta Jelena (careva majka) pronašla krst na kome je Hrist bio razapet. Kompleks zatvara rotonda Vaskrsenja.
U izložbenoj postavci se, između ostalog, nalaze i relikvijar Sv. Eustahija iz 13. v. izrađen u Bazelu, u kome se čuva lobanja Eustahija, generala iz vremena cara Trajana (98-117), kao i kameja sa likom prvog rimskog cara Avgusta (27 pre n.e.– 14 n.e). A značajno mesto dodeljeno je i izgraviranom portretu ser Hansa Slouna, osnivaču Britanskog muzeja. Posetioci izložbe, koja će biti otvorena do 7. septembra, mogu da vide i prvu fotografiju muzeja, koju je 1857. načinio Rodžer Fenton. 'Mogli smo da se bavimo 250-godišnjom istorijom muzeja ' kazao je kustos Džon Mak. 'Ali ja sam hteo da u prvi plan stavim sećanje i dam mu prostor koji zaslužuje, naročito u ovakvom svetu kojim inače vladaju sumnjive istorijske činjenice'.
Pozdravni govor na otvaranju izložbe održao je autor Ben Okri. On je, između ostalog, rekao: 'Nalazimo se u epicentru skretanja istorije sveta. Rat protiv Iraka oslobodio je neslućene sile. Prvi znaci su dvojaki. Potreba Amerikanaca da zaštite naftna polja, ali ne i bolnice, biblioteke i muzeje predstavlja katasrofalni nedostatak smisla za istinske civilizacijske vrednosti. Drugi znak je narod Iraka. Pitamo se zašto su digli ruku na sebe, pokrali sopstvene muzeje i spalili neprocenjivu Narodnu biblioteku. Odgovor je jednostavan. Oni su decenijama bili dehumanizovani, slamani sankcijama, tiranijom i obezvređivani doktrinom nemilosrdne vojne sile. Acteki se nikada nisu oporavili od Kortesovih konkvistadora koji su slomili veru u toj drevnoj civilizaciji, a Persija se nikada više nije uzdigla na noge posle razaranja Aleksandra Velikog. Rat protiv Iraka dobijen je na pogrešan način, uništavanjem drevnih mitskih staza jednog naroda. Najgori način da pobedite je kada poraženi narod počne da ruši svoje drevne bogove i spaljuje sopstvenu istoriju. Sa pokradenim muzejima, spaljenom bilbliotekom i nestalim rukopisima i knjigama, čitavo čovečanstvo je na gubitku. Izgubili smo veliki deo sopstvene prošlosti. I zato je više no ikad vrednost postojećih muzeja podignuta na najviši nivo. Možda se i sami nalazimo na pomolu novog mračnog doba kada i takozvane visoko civilizovane nacije više ne znaju koje su to najtrajnije stvari. Pravi rat uvek je bio onaj za očuvanje svetlosti civilizacije svuda u svetu. Kraj sveta ne počinje kada varvari dođu na vrata, već kada su varvari na najvišim funkcijama u državi. U svim državama sveta. I zato nam je očajnički potrebna nova vrsta uzrdžane i prosvećene akcije u svetu duha i umetnosti.' M. K.
