Izvor: Politika, 09.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kofer pun mašte
Evo Andersena, parobrodom kreće preko Crnog mora i Dunavom do Beča. A na tom putu Srbija
Šta sve može jedan pisac da iznese na književni bazar? Neke nove reči, misli i snove, bezbroj peripetija sa junacima. Može i sam da bude junak, i to u jednom od najtežih književnih žanrova. U putopisu.
A šta sve treba da stavi u kofer kada krene na put? Uz olovku i svesku u kojoj će beležiti utiske o mestima i ljudima sa kojima se sreće – veliku radoznalost da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otkrije upravo ono što niko pre njega nije. Ako još ima maštu dostojnu bajki, eto putopisa iz kojeg ćemo saznavati ono nepoznato, podsećati se onoga što smo zaboravili, otkriti radoznalost u sebi i, kada spakujemo sopstvene kofere i krenemo na put, drugim očima gledati sve što je oko nas.
Nije mnogo onih koji znaju da je Hans Kristijan Andersen, tvorac nekih od najlepših bajki na svetu, bio i strastveni putnik. Iz rodne Danske upućivao se i u egzotične krajeve, a u sva je mesta odlazio naoružan velikim znanjem – istorija, mitologija, etnologija, književnost bile su mu najbolji vodiči. Tako su nastajali putopisi koji su ga za života proslavljali i više od bajki koje je pisao.
Srpska književna zadruga štampala je u svom 98. kolu Andersenov putopis „Bazar jednog pesnika” (prevod s danskog Sofija Bilandžija i Mirna Stevanović), nastao iz njegovog, kako u predgovoru piše Ivo Tartalja, najdužeg putovanja: od pozne jeseni 1840. do leta 1841. godine. Putovao je železnicom („Ni Mefisto nije brže leteo sa Faustom na svom ogrtaču”, kaže oduševljeno), parobrodom, kočijom, a krug koji je opisao zavidnog je obima. Prva tačka: Kopenhagen, pa Hamburg gde je bio na Listovom koncertu, potom Nirnberg čije su ime opevale slike Albrehta Direra, Minhen i Tirol, onda Alpi i spuštanje u sunčanu Italiju. Oduševio se Firencom, kao dete začaran prolazio kroz stotine soba u Vatikanu, Rim ga je ošamutio a Koloseum zadivio. U njemu je već počeo da sneva Hiljadu jednu noć koja će ga pratiti preko Napulja" pokraj obale Sicilije, do Malte a zatim Grčke. Sa slikom Atine i Akropolja pred očima već hita ka Orijentu. Dirnut je tugovankom o nesrećnom slavuju, zaljubljenom u ružu koja ponos zbog toga što raste nad grobom mrtvog Homera pretpostavlja ubogoj ptičici što sagore od ljubavi prema njoj" Da li po kazni, ili po pravdi, ubra je turista, pesnik sa Severa, i ona uvenu tužna, među listovima knjige u koju ju je stavio da bi se hvalio: „Ovo je ruža s Homerovog groba!”
Evo već Andersena u Konstantinopolju iz kojeg, parobrodom, kreće preko Crnog mora i Dunavom do Beča. A na tom putu Srbija. Zemlja koja „čitava izgleda kao ogromna hrastova šuma” iz čijih stabala izviruju drijade, gorske vile starogrčke mitologije; one su inspiracija i uteha narodu čije vođe pod hrastom dižu revolucije. Ali, pod njimigraju i mladenci, vesele se svatovi, a iz njegovog razgranatog, čvornovatog korenja izvire narodna poezija.
Iskreno oduševljen, kako kaže, ovim ratničkim i patrijarhalnim narodom u kojem žena nije Amazonka već svojom mudrošću hrabri muškarca, Andersen piše o srpskim istorijskim ličnostima i čak prepevava nekoliko srpskih narodnih pesama čija ga je lepota ponela.
Od Srbije, dalje, ka Beču i kraju putovanja, Andersen nastavlja da piše poneseno. Njegove rečenice prividno zvuče žurnalistički suvo-informativno, ali su zapravo romantičarski opijene lepotom utisaka. Iako pisan pre više od 160 godina, Andersenov „Bazar jednog pesnika” neobične je strukture. Osnovu itinerera prate, odjednom seku, lome i ponovo sastavljaju neodoljivo ispričane bajke i legende, začinjene najsitnijim detaljima i zrncima zadivljujućeg znanja.
Opčinjava ovaj „Bazar"” na kojem srećemo Engleze, Ruse, Nemce, Amerikance, ljude raznih fela, seljanke, prosjake, konjušare, mornare, kočijaše, ali i vile, bogove i robove, trgovce, derviše i konzule" Andersenova Hiljadu i jedna noć počela je još od prvog koraka na putu, da bi trajala do danas. Treba je samo ponovo izmaštati. A za to je potreban samo kofer iz kojeg, širokogrudo nas opijajući, nepresušno izvire mašta.
Anđelka Cvijić
[objavljeno: 10/03/2008]
