Izvor: Politika, 01.Avg.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko zaradi, oduzeće mu se
Od ulaznica i prodaje suvenira muzej u Valjevu ostvario je sopstveni prihod od 4,5 miliona dinara, kaže Dr Vladimir Krivošejev
Valjevo – Valjevo je jedan od retkih gradova u unutrašnjosti Srbije u kojem su čak četiri ustanove kulture dobile status ustanova od nacionalnog značaja. Jedna od njih je i Narodni muzej u Valjevu, koji beleži sve veći broj posetilaca, ali i novca u kasi. Međutim, zbog toga lako može da se desi da bude udaren po prstima. Naime, po nacrtu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novog zakona o budžetskim ustanovama, novac koji zarade kao takozvani sopstveni prihod, država može da im oduzme.
Dr Vladimir Krivošejev, direktor valjevskog muzeja za „Politiku”, kaže da je centralnu postavku za šest meseci u ovoj godini videlo oko 18.000 posetilaca, dok je kroz kompleks Brankovine, koji je u sastavu muzeja, prošlo čak njih 23.500. Od ulaznica i prodaje suvenira muzej je ostvario sopstveni prihod od 4,5 miliona dinara, dok su njegovi posetioci kod drugih pružalaca usluga u gradu – od hotelijera, kod kojih je bilo preko 4.000 noćenja, do restorana – potrošili preko dvadeset miliona dinara. U vremenu kada se zbog besparice može čuti da su mnoge ustanove kulture ili njihovi projekti pred gašenjem, informacije kao što je ova iz Narodnog muzeja u Valjevu, ohrabruje i govori da nije sve baš tako crno i propalo u kulturi.
Naš sagovornik ističe da je za ovakvo poslovanje potrebno imati dobru mustru, volju, ali i razumevanje.
– Mnogi su me čudno gledali pre nekoliko godina kada sam poredio naš muzej i čuveni Luvr – objašnjava dr Vladimir Krivošejev. – Mnoga iskustva iz njegovog rada su nam koristila, pa kao ustanova od regionalnog značaja postižemo neočekivano dobre rezultate. Taj megamuzej u prošloj godini, recimo, imao je devet miliona posetilaca, između ostalog zbog lake pristupačnosti osnovnim informacijama, posebno marketinškim. Naš muzej, primera radi, imao je oko 18.000 posetilaca, od čega je 1.273 stranca, od Rusije preko Holandije, Amerike do Kine i Japana. Zamislite kada tri građanina Holandije u obilasku najzanimljivijih muzeja u svetu na spisku imaju i valjevski. Međutim, i pored svega lako se može dogoditi da naš dobar rad bude dezavuisan, a zaposleni demotivisani. Jer, najavljene zakonske promene ukazuju na to da će sopstveni prihodi ostvareni u ustanovama kulture koje se finansiraju iz budžeta biti oduzeti. Sopstveni prihodi su trend u svetu, a mi i u vremenu velike besparice želimo da ga zaustavimo. Kod nas mali broj muzeja ostvaruje sopstvene prihode pa se plašim da će posle promene novog zakona o budžetskim ustanovama i organizacijama i za njih ta dobra praksa postati prošlost.
Dr Krovišijev smatra da je magnet kojim valjevski narodni muzej privlači veliki broj posetilaca to što su sve postavke – od centralne preko one u Muselimovom konaku, Kuli Nenadovića i Brankovini – urađene po konceptu koji je vrlo sugestivan, uzbudljiv i poučan sa puno pratećih efekata. Recimo, prezentacija seče knezova u podrumu Muselimovog konaka je neka vrsta performansa koji je jedinstven na našim prostorima. Sa druge strane, priče i eksponati o lozi Nenadovića, događajima iz Prvog i Drugog srpskog ustanka, života i vojevanja vojvode Živojina Mišića i pesnikinje Desanke Maksimović mogu se „u punom kapacitetu” naći jedino u Narodnom muzeju u Valjevu. Osobenost ove ustanove kulture su i prateći sadržaji – od filmova, preko tribina i izložbi, a angažuju i volontera i takozvane spoljne saradnike. Dakle, ima mnogo toga što rade po ugledu na Luvra, to zasad garantuje uspeh, ali ako dođe do oduzimanja sopstvenih prihoda i sami zaposleni, kako kaže dr Krivošejev, brzo će se pretvoriti u muzejske eksponate.
Budo Novović
objavljeno: 02.08.2013.
