Izvor: B92, 07.Okt.2012, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko uopšte gleda domaće filmove?
Velika glumačka imena i slavni reditelj skoro da su siguran recept da film bude gledan. Takav je bar slučaj u Holivudu, ali ne i u kinematografijama u našem regionu.
Mala gledanost domaćih ostvarenja pripisuje se nedovoljnom broju bioskopa i pirateriji - ali i lošim filmovima.
Čemu filmovi koje niko ne gleda? Pitanje je koje često postavljaju ljubitelji sedme umetnosti, kritičari, a neretko i filmski stvaraoci u regionu.
"Ja ne favorizujem samo komunikativne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << filmove. Ne možeš napraviti kinematografiju samo na jednu notu, ali svi ovde shvataju i u Hrvatskoj da moramo imati četiri filma godišnje koja postižu neke rezultate i u bioskopima da bi bioskopi opstali i da bi kinematografija kao takva opstala" kaže reditelj Srđan Dragojević.
Upravo Dragojevićeva "Parada", koju je u regionu videlo više od pola miliona ljudi, pomerila je standarde. To je, pored Bjelogrlićevog Montevidea, samo izutetak. I dok su u vreme stare Jugoslavije gledaoci po navici odlazili u bioskope na domaće filmove to više nije slučaj.
"Ne postoji dobar ili loš film. Postoji gledan ili negledan film. Ako je proizvod dobar i ima kvalitetnu distribuciju i odličan marketing onda je to sveti trokut koji će tom filmu omogćiti veliku gledanost samo je konkurencija sve veća i ljudi imaju manje vremena za loše sadržaje", kaže filmski distributer Hrvoje Krstulović.
Činjenica je da se kinematografije regiona i dalje mahom finansiraju iz državne kase, filmove gleda mali broj ljudi, a s druge strane izostaju i nagrade na vodećim festivalima.
"Mi u Hrvatskoj nemamo film koji je prešao na godišnjoj razini 100.000 gledatelja kao što je Hribarov film "Što je muškarac bez brkova" ili nekadašnji Brešanovi filmovi. A nemamo s druge strane ni film koji je s druge strane film koji je upao na neki od A festivala kao što je to bio
"Svjedoci" od Brešana. Kako rešiti to ne znamo", kaže novinar hrvatskog magazina "Aktual" Dean Sinovčić.
Jedno od rešenja koja se mogu čuti među filmadžijama je drugačija selekcija scenarija. Sastavljanje profesionalne komisije ili imenovanje osobe koja bi se na određeno vreme bavila procenom i odabirom scenarija koja treba ekranizovti od državnih para s tim da ista za to i snosi
odgovornost.
