Izvor: Blic, 08.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko smo i kuda idemo?
Ko smo i kuda idemo?
Na današnji dan pre tačno 100 godina, Pol Gogen umro je u samoći i strašnim bolovima u svojoj kolibi na Markiškim ostrvima blizu Tahitija. Imao je 54 godine, bio je u dugovima do guše i zavistan od morfijuma (kojim je ublažavao bol od gnojavih rana, posledice sifilisa, na nogama), dok su njegove slike_arhiva bile meta gotovo jednoglasnog podsmeha. Ne baš slavan kraj za mačo ženskaroša koji se, 30 godina ranije, obogatio trgovanjem na pariskoj berzi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ali, poslednja decenija Gogenovog usamljeničkog života svrstala je ovog umetnika u središte romantičnog mita koji, i posle jednog veka, nastavlja da ga slavi kao herojskog buntovnika. Što je još važnije, Gogen je prepoznat kao jedan od trojice slikara 19. veka koji su oblikovali modernu umetnost, rame uz rame sa Van Gogom i Sezanom. Upravo je umetnikova prva retrospektiva u Parizu, samo tri godine posle njegove smrti, podstakla nastanak fovizma i ekspresionizma. Čak je i mladi Pikaso, premda je to nevoljno priznavao, bio pod dubokim utiskom tih ranih izložbi i otkrivanja njihovih 'primitivnih' umetničkih formi. Poznato je da su upravo Gogenova dela, inspirisana peruanskim i polinezijskim totemima, direktno uticala na Pikasove revolucionarne 'Gospođice iz Avinjona'.
Pol Gogen je detinjstvo proveo kod daljih rođaka u Peruu. u Francusku je došao zbog školovanja, u 25. se oženio i zaposlio na pariskoj berzi, slobodno vreme provodeći sa prijateljima impresionistima, naročito svojim mentorom, Kamijem Pisaroom, i Edgarom Degaom. Pogođen slomom berze 1882. odbacuje sva ovozemaljska dobra i u potpunosti se posvećuje umetnosti, ali ga nemaština odvodi u siromašnije umetničke kolonije, prvo u Bretanju a potom i u Arl gde je (što je još uvek naučno nedokazano) podstakao Van Goga da odseče sebi uvo. Upravo u to vreme, kažu poznavaoci Gogenovog lika i dela, ovaj do tada samouk i sasvim prosečan impresionista doživljava svoje preobraženje u šta tadašnji vodeći umetnički krugovi baš i nisu bili toliko ubeđeni. I tako Gogen, sprečen u naporima da se učvrsti kao lider francuske avangarde, 1891. napušta ženu i decu i odlazi na Tahiti gde će ostati, osim jednog kratkog boravka u Francuskoj, do kraja života, nadavši se da će tamo pronaći istinski egzotične ljude, netaknute zapadnjačkom civilizacijom. Međutim, u stvarnosti je ta francuska kolonija bila provincijska i sitničava koliko i svaka druga varošica u umetnikovoj domovini, a pod jarmom katoličke crkve i zapadnjačkih bolesti domoroci su izgubili svoju prvobitnu naivnost i neiskvarenost. Ipak, sam Gogen nije mnogo vodio računa o autentičnosti; više je voleo da stvara sopstvenu verziju polinezijske kulture.
Povodom velikog jubileja Muzej lepih umetnosti iz Bostona i pariski Muzej Orsej u septembru organizuju izložbu pod nazivom 'Gogen: Tahiti', na kojoj će se naći više od stotinu radova iz pomenutog perioda. Od 30. septembra do 19. januara 2004. izložba će biti otvorena u Velikoj palati, a od 29. februara do 27. juna gostovaće u Bostonu.
'Mi ne pokušavamo da razbijemo mit, već da pokažemo da se iza njega krije još bolja priča,' kaže Džordž Šakelford, direktor za evropsku umetnost pri bostonskom muzeju. 'Nadamo se da će postavka ove velike kolekcije žižu interesovanja publike prusmeriti sa pikantnih mitova o njemu na njegovo umetničko dostignuće.'
Miona Kovačević
Gogenov umetnički testament
U središtu monumentalne izložbe 'Gogen: Tahiti' naći će se jedinstvena postvaka - gigantska slika 'Odakle smo? Ko smo? Kuda idemo?' iz 1897. (139x374 cm) nalazi se u Bostonu od 1936. i zbog svoje krhkosti nije napuštala SAD i više od 50 godina nije viđena u Evropi. 'Ovo remek-delo, bez koga se ne može zamisliti nijedno potonje, od Matisa do Pikasa, sumira u sebi sve ono što je Gogen kao umetnik bio. Velika stvar je što ćemo ga prikazati u originalnom okruženju, onako kako ga je Gogen zamislio, po prvi put nakon umetnikove smrti. On je za nju, i uz nju, naslikao devet manjih, povezanih platana, koja su prvi i poslednji put izložena zajedno 1898. Međutim, ta zbirka je kasnije rasturena. Mi sada posedujemo osam od pomenutih devet slika i, po prvi put u sto godina, moći ćete da vidite efekat kakav je Gogen želeo.' kaže Šakelford. Gogen je odbijao da objašnjava značenje svog velikog platna. Govorio bi: 'Naslov je tu da postavlja pitanja – a ako biste jedno umetničko delo previše objašnjavali, ono bi izgubilo svoju poeziju.' Ono što i danas nastavlja da nas zbunjuje i privlači jeste način na koji je Gogen koristio svoj rad da postavlja moralna i filozofska pitanja. Ko smo, kuda idemo? Ni posle stotinu godina nismo nimalo bliži odgovoru. 'Tahićanka' u Knez Mihailovoj
Na sam dan stogodišnjice smrti slavnog Pola Gogena, danas od 12 do 18 časova, Francuski kulturni centar će ekskluzivno beogradskoj publici pokazati sliku 'Tahićanka', ulje na platnu, nastalo 1898, iz zbirke našeg Narodnog muzeja. 'Tahićanka' se vezuje za nagu žensku figuru sa desnog dela velikog platna 'Odakle dolazimo? Šta smo? Kuda idemo?' Narodni muzej čuva još nekoliko Gogenovih dela: 'Radosti Bretanje', 'Mrtvu prirodu sa voćem i bocom', 'Tahićanina sa čunom' i 'Tahićanku sa psom'. M. M.
