Izvor: Blic, 25.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko se igra genima
Ko se igra genima
Roman 'Gospodari gena' Majkla Krajtona, proslavljenog autora 'Parka iz doba jure', danas će imati evropsku premijeru na kioscima u Srbiji, kao druga knjiga u ediciji 'Blic bestseler' (IP 'Dobar naslov', prevod Predrag Urošević). 'Gospodari gena' (u originalu 'Next') imaju za temu genetski inženjering, problem koji fascinira ali i uznemirava savremeni svet.
Ovo provokativno delo koje se prošlog meseca pojavilo u Americi postavlja pitanja granica >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << etičnosti, balansirajući između realnosti i naučne fantastike. I uz roman 'Gospodari gena', kao i uz prethodno delo edicije 'Blic bestseler', pripremaju se poklon-markice za čitaoce.
Majkl Krajton, 'otac tehno-trilera', kako ga zovu, autor je velikog broja hit romana ('Park iz doba jure', 'Kongo', 'Plen', 'Stanje straha'), prodatih u više od 150 miliona primeraka, i prevedenih na 36 jezika. Osim velikog uspeha kod publike, kritika ga je takođe u nekoliko navrata nagrađivala za najbolja ostvarenja kriminalističke i triler proze.
Početkom osamdesetih, Krajton je vodio kompaniju koja je pravila kompjuterske efekte, tako da je njegov film 'Zapadni svet' ('Westworld') iz 1973. godine ušao u istoriju kao prvi film sa kompjuterskim efektima, a za taj pionirski poduhvat dobio je i nagradu Akademije filmske umetnosti. Krajton je napisao i nekoliko filmskih scenarija ('Tvister', 'Trinaesti ratnik'), a tokom sedamdesetih godina bio je poznat i kao režiser kultnih filmova kao što su 'Velika pljačka voza' i 'Zapadni svet'. Od 1994. godine radi kao producent popularne serije 'Urgentni centar', koja je osvojila brojne nagrade. Tako je postao jedina osoba u Americi koja je imala, istovremeno, knjigu na prvom mestu liste čitanosti, najgledaniji film i TV seriju.
Kurioziteti vezani za ovog popularnog autora su da je po njemu nazvana novootkrivena vrsta dinosaurusa - 'Crichtonsaurus bohlini', kao i da je bio na listi pedeset najlepših ljudi koju je sastavio magazin 'People' 1992. godine. Za vreme studija, revoltiran što profesori kritikuju njegove tekstove zbog lošeg stila, podmetnuo je rad Džordža Orvela, dokazavši da bi i Orvel na Harvardu imao loše ocene. Trideset godina kasnije, taj slučaj je potegnut prilikom procesa oko autorstva scenarija za film 'Tvister', ali Krajton je ipak dobio na sudu.
Na pitanje zašto je, sa diplomom lekara sa Harvarda, počeo da snima filmove, kaže da je jednostavno to oduvek želeo da radi. Iskustvo u medicini vidi kao dobar trening za rad pod teškim okolnostima, a takođe, na taj način je saznao dosta i o psihologiji ljudi, što mu je pomoglo u stvaranju uverljivih karaktera.
Neposredno pre objavljivanja najnovijeg romana, 'Gospodari gena', u kojem je uspešno spojio svoja znanja iz medicine sa veštinom kreiranja napetog i uzbudljivog štiva, u 'Njujork tajmsu' se pojavio Krajtonov esej o genetskom inženjeringu, centralnoj temi novog romana. U eseju, kao i u romanu, Krajton skreće pažnju na činjenicu da je petina ljudskih gena u privatnom vlasništvu ili u vlasništvu raznih kompanija, što dopušta manipulaciju javnošću, koja nikad ne zna da li se istina o nekoj bolesti krije od nje. Zato ovaj roman spaja činjenice i fikciju, praveći spekulacije o onome što gotovo nikom nije poznato. 'Niko ne može da predvidi budućnost, pa ni ja', kaže Krajton, upitan o prognozama za budućnost ljudske vrste. 'Istina je da smo veoma autodestruktivna vrsta majmuna. Ali ja sam optimista po prirodi. Predviđam bar nekoliko miliona godina ispred nas', zaključuje Krajton.
Tijana Spasić
