Izvor: Blic, 16.Apr.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko radi, a ko sedi prekrštenih ruku
Komisija za sufinansiranje projekata iz oblasti vizuelnih umetnosti, koju je imenovalo Ministarstvo kulture i medija, pre neki dan je odbila da podrži programe dva ključna udruženja likovnih i primenjenih umetnika, ULUS-a i ULUPUDS-a, s obrazloženjem da njihovi programi za 2008. godinu „ne zadovoljavaju umetničke kriterijume".
ULUS je odmah uputio otvoreno pismo ministru kulture Vojislavu Brajeviću sa zahtevom da se pojasne kriterijumi prema kojima nisu prošle smotre, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao što su npr. Bijenale grafike, Jesenji i Majski salon, dok je ULUPUDS svoj stav izneo u pismu „Blicu". U pismu Ministarstvu, koje je i „Blicu" poslao predsednik Upravnog odbora ULUS-a Saša Pančić, između ostalog, stoji:
„U prvom trenutku smo pomislili da je u pitanju tehnička greška, ali su nas vaši službenici, uljudnih osmeha, uz zavidnu količinu cinizma, brzo vratili u realnost. A realnost je sledeća: ULUS, kao i ULUPUDS, za svoje godišnje programe od Ministarstva nisu dobili ni dinara! Zvanično obrazloženje takve odluke glasi da oni ne zadovoljavaju umetnički kriterijum!"
Svi projekti Galerije ULUS-a i Umetničkog paviljona Cvijeta Zuzorić morali su, međutim, da prođu selekciju Umetničkog saveta u kojem su Srđan - Đile Marković (predsednik), Vesna Golubović, Miroslav Savić Mipi, Milena Maksimović-Kovačević, Marko Kalezić, Milenko Mandić, Predrag Kočović, Srđan Vukalović i Dankica Petrovski. Oni su stali iza programa koji sadrži i izložbe Olivere Grbić, Tafila Musovića, Ilije Bosilja, Josipe - Pepe Pašćan „Iz Postmodernizma u Modernizam - Slovenija", Miodraga - Miše Popovića, „Nova slika", nagrađenih na Jesenjim izložbama 1985-2005, izložbe novih članova
ULUS-a, Majskog i Jesenjeg salona, navedeno je u pismu.
Bogata produkcija
Predsednik Udruženja (koje broji oko 2.500 članova) zaključuje da je „neozbiljno sve njih tretirati kroz strogi koncepcijski šablon i bogatu umetničku produkciju siromašiti tako uskim pogledom", što se po njegovom mišljenju upravo desilo i od Ministarstva traži da javnosti stavi na uvid kriterijume, pogotovo što „mi nismo privatna galerija i kao takvi se ne bavimo komercijalnom izlagačkom politikom poput većine privatnih galerija koje ste obilato finansirali".
U pismu ULUPUDS-a, pak, stoji da komisija koja je odlučivala o sufinansiranju „primenjaša" nije imala nijednog člana iz ove oblasti", zbog čega predsednica Udruženja Tatjana Dejanović napominje: „Ma koliko da razumemo neophodnost uklapanja u nove tokove, potrebno je naglasiti da smo mi, pre svega, strukovno udruženje sa programom koji daje presek likovnog stvaralaštva, odnosno primenjene umetnosti i dizajna u Srbiji, i kao takvo trebalo bi da budemo prepoznati kao važan deo strateškog interesa nacionalne kulture, posebno Ministarstva kulture naše države".
Vratimo se povodu za ovaj tekst - „nedokučivim kriterijumima". Šta o tome zna ministar Voja Brajević, koji je potpisao odluku komisije (čine je: Milica Tomić, Zoran Pantelić i Jelena Vesić).
- Ne utičem na rad komisija, pa ni ove, jer to je u suprotnosti sa onim što pokušavamo da negujemo, što se naziva decentralizacija i demokratizacija donošenja odluka u procesu razvoja kulture i kulturne politike. U ovom konkretnom slučaju, verujem i očekujem da će svoje odluke obrazložiti i u javnosti."
Ministar, međutim, ima i diskreciono pravo, što znači da može da preinači odluku komisije i naloži da se ipak izdvoji novac za ponuđeni program ULUS-a i ULUPUDS-a. Od Ivane Stefanović, državnog sekretara, čuli smo da preispitivanje odluke nije isključeno.
Novac ne pada s neba
Stav komisije pojasnila nam je Milica Tomić, njen predsednik:
- Program pomenutih udruženja bio je puki spisak želja, bez koncepcija izložbi, bez tema, prezentacija izložbi, kranje štura. Na primer, ne zna se koja je ideja Majskog salona. Komisija nije mogla da sazna kojim kriterijumima su se udruženja rukovodila kad su odlučivala o programu. Kratko rečeno, administracije ULUS-a i ULUPUDS-a su uspavani dinosaurusi. Naravno da je komisija mogla da popusti pre svega zbog umetnika, ali nije jer je krajnje vreme da ne dopustimo da se i dalje novac građana udruženjima dodeljuje po automatizmu, i to povrh onoga što im se redovno isplaćuje za rad. (Na sajtu Ministarstva stoji suma od 2.907.000 za ULUS i 1.686.000 za ULUPUDS, prim. nov.). Bilo bi najsvrsishodnije da ovakva naša odluka pokrene raspravu o tome da li je cilj udruženja da se bave produkcijom i izlaganjem savremene umetnosti, da pokreću teme i projekte ili da oni koji su u njima zaposleni sede skrštenih ruku čekajući da im novac s neba padne, ne angažujući se ni oko čega. Kao kustosi/ galeristi trebalo bi da kreiraju likovnu i primenjenu scenu. Nažalost, sve mi ukazuje na to da su oni relikti nekadašnjeg sistema i da se u novom ne snalaze.
