Izvor: B92, 12.Avg.2009, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko mrzi nema budućnost
Autor: B. Niković
Izvor: Večernje novosti
Dobitnik Zlatne mimoze na nedavno zvršenom 23. Hercegnovskom festivalu Slavko Štimac, bio je decenijama, kako je obrazložio žiri, zaštitni znak domaćeg filma, prošavši put od dečje filmske zvezde do zrelog glumca. Što se tiče publike, koja ga je burnim aplauzom pozdravila na Kanli kuli, nije bilo potrebno objašnjavati zašto je Štimac ovogodišnji laureat.
Nagrađen je za ulogu Hasana u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Rušinovićevom ostvarenju "Bjuik Rivijera", a bio je deo Markovićeve "Turneje" i kako sam skromno kaže gost u "Đavoljoj varoši".
- Dobih dve nagrade za Rušinovićev film na regionalanim festivalima - kaže Štimac. - Prošle godine Leon Lučev i ja ravnopravno smo podelili "Srce Sarajeva", a i sada mislim da je ova nagrada delom i njegova. Nemoguće bi bilo da sam ja napravio dobru ulogu, a da on nije bio jednako dobar. "Bjuik" je zavisio od odnosa nas dvojice. U prvoj verziji dosta je bio jak lik Amerikanke, ali se zbog dinamike nametnula igra nas dvojice. To je bio hod po žici. Uvek su takve stvari na ivici da odu u falš. Mi smo se uzajamno vrlo pomagali, zajedno vežbali... Imam teoriju da ako samo jedan detalj, ili glumac u sceni nije dobar, onda niko ne valja.
* Ovo je samo jedna priča o emigrantima, kojih ste se sigurno naslušali za vreme boravka u Americi?
- Moj utisak je bio dok sam boravio u Njujorku, da su svi ljudi ne samo sa ovih prostora, već širom Evrope na naki način privremeno u Americi. Bar su tako stalno tvrdili. Slušao sam kako govore "evo da još ovo završim, pa se vraćam". Većina ljudi planira da se vrati kući i tu konačno skrasi. Ne znam zašto je to tako, ali je to emigrantski sindrom.
* Žele da se vrate, a kad dođu ispostavi se da im nedostaje sistem od koga su pobegli.
- Naviknu tamo na red. Uglavnom su to sposobni i jako aktivni ljudi. Smeta im što je ovde još sve klimavo i dalje zapinju stvari, nema preciznosti, tačnosti, dogovora... Vremenom naviknu ljudi na taj način života i na potpuno drugačije odnose.
* U filmu igrate muslimana, a hrvatski glumac Lučev tumači Srbina?
- Meni to ništa ne znači. Mogao bih da igram Eskima, on Kineza. Glumci sa ovih prostora igraju sve. Zaboravlja se jedan detalj, ni Leon, ni ja nismo iz bosanske sredine, ali poznajem taj dijalekt. Radio sam dosta tamo i trudio sam se da primim melodiju tog jezika. Moje prvo iskustvo u bosanskom filmu bilo je u "Sjećaš li se Doli Bel".
* Najbitnija vam je "melodija jezika"?
- Kad hoćeš neki akcenat da skineš da ne bi afektirao, moraš vrlo precizno da "skineš" melodiju tog govora. To se postiže kad komuniciraš sa ljudima iz te sredine. Jezik jednostavno uđe u uši. Ne volim to afektiranje sa jezikom, kad neko na primer priča onako kako zamišlja da govori Bosanac, Crnogorac...
* Posle dosta vremena ponovo ste sarađivali sa Markovićem u "Turneji"?
- Obradovao me je njegov poziv. Ekipa je bila mlada, simpatična. Jedno prijatno iskustvo. Lik mi nije bio previše zahtevan. Dogovorili smo se da pratim tu liniju jednog čoveka sa sela, koji dolazi u Beograd da pokupi glumce.
* Već pripremate i sledeću filmsku ulogu?
- Trebalo bi da radim sa Dejanom Zečevićem. Dopada mi se scenario, Zeka je jako dobar režiser, to je film koji se priprema i koji će od jeseni početi da se snima.
* Sigurno imate pozive za filmske uloge i iz bivših republika?
- Ima nekih nagoveštaja. Kada smo kod eks Jugoslavije, mislim da tu nema nikakvih prepreka, što su poslednjih godina i dokazali reditelji. To je jedno tržište na kojem više od 20 miliona ljudi govori istim jezikom.
Ljudi su povezani na razne načine, naročito moja generacija. Ne mogu da se pravim da to nije postojalo. Stvari se dešavaju same od sebe, politika ne sme da se meša. Čim krene u službu politike, čim potpomaže bilo kakav politički projekat, umetnost gubi smisao. Zašto ne bi pustili da ljudi komuniciraju sami, bez da ih kojekakvi tutori i vrlo sumnjivi autoriteti na to podstiču.
* Čini se da se bar što se tiče umetničke saradnje na prostorima nekadašnje zajedničke države, odnosi normalizuju?
- Nadam se da će traume da se zaleče. Ne bi bilo pošteno sa moje strane da komentarišem, jer je mnogo ljudi nastradalo tokom ratova, izgubilo domove, članove porodice, prijatelje. Šta sam ja tu da nekom solim pamet. Ali, ipak, mogu da poručim da od nastavljanja nekakve netrpeljivosti i mržnje nema nikakve perspektive.
NISAM BIO EMIGRANT
- Ja sam boravio u Americi, jer mi je supruga tamo živela. Zbog nje sam i bio tamo. Tako da ne mogu da se računam u emigrante. Nikad nisam imao nameru da ostatak života provedem u Americi. Mi smo se jednostavno vratili, ali ne u nešto nepoznato, ja sam dolazio redovno u moj Beograd
