Izvor: B92, 31.Mar.2012, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko još čita knjige za decu?
Ulaganje u literaturu za decu osnova je za odgajanje budućih čitalaca, smatraju uoči Međunarodnog dana knjige za decu predstavnici pet vodećih izdavačkih kuća specijalizovanih za dečju i omladinsku literaturu u Srbiji.
"Sve je manje onih 'čudaka’ koji naviku čitanja poistovećuju sa disanjem. Pa šta će čitati ti ljudi, sada deca, za deset do petnaest godina,” pita se Nebojša Burzan, osnivač "Ružnog pačeta” koje radi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u okviru izdavačke kuće "Mono i Manjana”.
On je u razgovoru za Tanjug kazao da je glavni problema u vezi sa decom i čitanjem u tome što roditelji sve manje vremena imaju da bi se posvetili vaspitanju svoje dece i izgradnji navike čitanja.
S druge strane generalna direktorka "Kreativnog centra” Ljiljana Marinković smatra da izdavaštvo za decu deli sudbinu izdavaštva u celini. Knjiga mnogima nije prioritet, ali i pored toga, roditelji su svesni njene važnosti i uspevaju da nabave literaturu koju smatraju bitnom za odrastanje svoje dece, smatra ona.
"Moram da podsetim na to da je Ministarstvo kulture iz neobjašnjivih razloga iz otkupa odavno isključilo slikovnice i enciklopedije za decu - to svakako nije mera koja podstiče razvoj dobrih čitalačkih navika”, dodala je ona ukazujući na problem školskih bibliotečkih fondova.
I Bojana Matijević iz izdavačke kuće "Pčelica” smatra da je dečje izdavaštvo pomalo zapostavljeno pa i na otkupu knjiga izdanja za decu nikada ne dobiju zasluženo i potrebno mesto.
Iz izdavačke kuće "Evro Ðunti”, jedne od retkih koja u vremenu krize beleži skok prodaje, smatraju da je tržište preplavljeno naslovima među kojima je teško napraviti izbor i prepoznati književnu vrednost.
Njihova glavna urednica Sanja Ðurković tvrdi da država ne čini mnogo na popularizaciji čitanja, naročito među učenicima.
Ona smatra da institucija lektire zamire i da joj se sve manje poklanja pažnja pa je zato neophodan angažman izdavača u vidu organizovanja akcija, kampanja i radionica koje bi ukazale mladima na uživanje koje se može pronaći u kvalitetnoj literaturi.
Direktor "Bookland-a” Radomir Radovanac navodi da je osnovni problem formiranje pravilnog čitalački ukusa kod mladih. On smatra da je u Srbiji neophodno voditi bitku za vraćenje ugleda i dostojanstva domaćoj književnosti za decu.
Prema njegovim rečima "cunami” prevedene literature zahvatioje i mlade čitaoce koji smatraju da naša književnost nije dovoljno dobra. "Oni ni ne znaju da se, na primer, jedna Grozdana Olujić prevodi na trideset šest jezika i da mi, kao narod, imamo bogatu i raznovrsnu književnost za decu”, tvrdi Radovanac.
Kada je reč o svetskim trendovima u literaturi za decu i odrasle primat imaju interaktivne i edukativne knjige. Od izdanja namenjenih mladima i dalje su najpopularnije sage "Sumrak" i "Hari Poter". Sve veću popularnost stiči i distopije - romani o svetu nakon ekoloških i sličnih katastrofa, o totalitarnim društvima poput serijala "Igre gladi" Suzan Kolins.
Od 1967. godine svakog 2. aprila na rođendan Hansa Kristijana Andersena, obeležava se Međunarodni dan knjige za decu. Program događaja kojima će ovaj praznik biti obeležen u Srbiji pročitajte OVDE.
KOJA JE VAŠA OMILJENA KNJIGA ZA DECU?
