Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Jan.2020, 09:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko i zašto bojkotuje NIN-ovu nagradu?

Pisci Miro Vuksanović, Vladimir Tabašević, Muharem Bazdulj, Vladimir Kecmanović, Emir Kusturica, Dejan Stojiljković, neki su od 18 potpisnika otvorenog pisma javnosti u kojem od svojih izdavača traže da svoja dela više ne prijavljuju za NIN-ovu nagradu i pozivaju na njen bojkot, jer je, kako tvrde, izgubila smisao. Sa druge strane, urednik kulturne rubrike nedeljnika NIN, Dragan Jovićević, podseća da spisak potpisnika takozvane peticije čine i dobitnici NIN-ove nagrade, kao i oni koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << su bili ove godine u konkurenciji, a koji tada nisu postavljali pitanje kompetentnosti žirija, i dodaje da je jasno da su motivi osujećenost i zavist pojedinih pisaca.

U zajedničkom pismu oni kažu da bi bilo najpoštenije da odluku o najboljem romanu donesu kritičari koji sistematski prate savremeni domaći roman.

Prema njihovom mišljenju, ovogodišnji žiri, u sastavu Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Teofil Pančić, ne ispunjava te uslove.

Nenezić: Svi će sutra moći da saslušaju argumente žirija

Žiri za dodelu Ninove nagrade ima izrazito zahtevan posao da među pet sjajnih romana izabere najbolji, kazala je Tanjugu Marija Nenezić, urednica u Redakciji za kulturu RTS-a, književna kritičarka i članica žirija za dodelu Ninove nagrade.

Ona je napomenula da će žiri sutra na ceremoniji proglašenja pobednika u hotelu "Moskva" obrazložiti svoju odluku.

"Biće to prilika za sve koji se na ozbiljan način bave književnošću da saslušaju argumente žirija. Sigurna sam da su u najužem izboru sjajni romani koji imaju veliki potencijal kao književna dela", kazala je Nenezićeva, koja je u žiriju uz Teofila Pančića, Ivana Milenkovića, Branka Kukića i Marijana Čakarevića.

Ona nije želela da komentariše zahtev grupe pisaca za bojkot Ninove nagrade.

U pismu pisci napominju da ne postoje nagrade koje se savršeno pošteno dodeljuju.

"Niti ima žirija za dodelu književnih priznanja koji su besprekorno kompetentni. Ne postoje nagrade za umetničko delo u kojima se vanumetnički kriterijumi, barem u izvesnoj meri, ne mešaju s umetničkim. Ni NIN-ova nagrada, u svojim zlatnim godinama, nije bila izuzetak od ovog pravila, ali su književna stručnost i intelektualno poštenje većine članova žirija koji su o njoj odlučivali činili da vanumetnički kriterijumi ipak u znatnoj meri budu podređeni umetničkim vrednostima. Zato je ova nagrada u svojim najboljim godinama imala nesporan renome. Ali ta vremena su definitivno prošla", piše u pismu.

Potpisnici pisma su Vladimir Kecmanović, Dejan Stojiljković, Đorđe Pisarev, Emir Kusturica, Igor Marojević, Laura Barna, Lidija Jelisavčić Ćirić, Ljubica Arsić, Marko Krstić, Milan Ružić, Muharem Bazdulj, Nikola Malović, Sava Damjanov, Slaviša Pavlović, Slobodan Vladušić i Franja Petrinović.

Među potpisnicima su i dobitnici NIN-ove nagrade akademik Miro Vuksanović i prošlogodišnji dobitnik Vladimir Tabašević,

U pismu se navodi da je nejasan kriterijum za izbor članova žirija.

"Već preterano dugo i preterano često o ovoj nagradi odlučuju, što stručno, što moralno, a najčešće i stručno i moralno nekompetentni ljudi, za koje nije jasno po kom merilu su birani. Od trenutka u kom su nedeljne novine NIN postale vlasništvo jedne inostrane privatne kompanije, taj negativan trend primetno raste, da bi do kulminacije proizvoljnosti došlo ove godine. Bilo bi minimalno korektno da odluku o najboljem romanu srpske književnosti donesu kritičari koji sistematski prate savremeni domaći roman. Međutim, ovogodišnji žiri ne ispunjava čak ni te uslove", piše u pismu 18 autora.

Među finalistima ove godine našli su se romani "Mulat albino komarac" Steva Grabovca, "Grozota ili..." Slobodana Tišme, "Yugoslav" Ane Vučković, "Po šumama i gorama" Milenka Bodirogića i "Pas i kontrabas"" Saše Ilića.

U pismu sed između ostalog navodi da je u skladu sa sastavom žirija, dobijen i uži izbor od deset knjiga, koji, čast izuzecima, i bez obzira na to koja su dela ušla u najuži izbor i koje će biti proglašeno dobitnikom, predstavlja "tragikomičan pokušaj da se poetička proizvoljnost promoviše kao idejni pluralizam, jalova politička korektnost kao slobodoumlje, a da se provincijalna, kolonijalna svest proglasi kosmopolitizmom".

"Pošto ne možemo da utičemo na odluke koje se donose u okviru jedne privatne firme, naš preostali izbor jeste da ne dopustimo da u budućnosti učestvujemo u jednoj sve većoj sramoti. Od svojih izdavača zahtevamo da naša dela ne prijavljuju u konkurenciju za NIN-ovu nagradu, a od ovog i narednih, verovatno jednako spornih žirija, da ih, neprijavljene, ne uzimaju u obzir. Neminovna propast jednog, nekad relativno slobodoumnog, a danas gotovo maloumnog priznanja, tako će se ubuduće odvijati bez nas", zaključuju autori.

Urednik kulturne rubrike NIN-a: Osujećenost i zavist

Spisak potpisnika takozvane peticije čine i dobitnici NIN-ove nagrade, kao i oni koji su bili ove godine u konkurenciji, a koji tada nisu postavljali pitanje kompetentnosti žirija, izjavio je danas FoNetu urednik kulturne rubrike nedeljnika NIN Dragan Jovićević.

"Mi smo još proletos objavili ko čini sastav NIN ovog žirija i nije bilo pritužbi sve do samog finala", podseća Jovićević.

Zato je, prema njegovoj oceni, jedino jasno da su motivi osujećenost i zavist pojedinih pisaca, kojima bi verovatno odgovaralo da oni sami biraju sastav žirija za dodelu najznačajnije književne nagrade.

"Dok do toga ne dođe, o članovima žirija odlučivaće isključivo kolegijum NIN-a, koji stoji iza stručnosti svakog od petoro odabranih kritičara", poručio je Jovićević.

S druge strane, on napominje da ga ne zbunjuje "isuviše emocionalna dimenzija samog saopštenja" i ističe da nagrada nedeljnika NIN "ostaje najznačajnije književno priznanje kod nas, svidelo se to nekome ili ne".

"Sasvim je logično da svako ko piše i objavljuje teži da je i osvoji, ali i da za mnoge ono deluje nedostižno", smatra Jovićević.

Primećuje da se "takozvani bojkot odnosi samo na NIN-ovu nagradu, a da se ne spominje ni jedna od 500 drugih, za koje konkurišu isti pisci koji su se ove godine našli u najužem izboru za NIN-ovo priznanje".

Prema Jovićevićevim rečima, tužno je da se još prebrojavaju krvna zrnca i govori o krajnje neknjiževnim aspektima same nagrade.

On potpisnicima peticije želi od srca sve najbolje, kada u budućnosti budu konkurisali za neko od drugih književnih priznanja.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

B92: Grupa pisaca bojkotuje NIN-ovu nagradu: "O njoj odlučuju nekompetentni ljudi"