Izvor: Politika, 29.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko dizajnira štandove izdavača
Štand Ministarstva za dijasporu, na čijem je podu naslikana mapa putovanja Dositeja Obradovića po Evropi, a koji je opremljen i kopijom škrinje iz 18. veka, onovremenim stolicama i drugim stilskim nameštajem, dobio je nagradu za najbolju prezentaciju na ovogodišnjem Sajmu knjiga. Ovakav dizajn sajamskog prostora osmišljen je u skladu sa temama koje je pomenuto ministarstvo promovisalo – duh Dositeja Obradovića, knjige, obrazovanje, škole, ili, poslužimo se Dositejevim rečnikom, "Knjige, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce".
Reklo bi se da postojanje ovakve nagrade svedoči o tome da je nastup važan, i da je izgled sajamskog štanda bitan deo prezentacije izdavača. Da li? Sudeći po dizajnu štandova na 52. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu izdavači toliko veruju u spisateljsku snagu svojih autora i dobar glas koji ih bije da se oko sajamskog prostora nisu previše ni trudili. Većina je izabrala najjednostavniju varijantu – običan štand sa tezgama i rafovima, belim pregradama i ponekim posterom. Najviše prostora je pripalo izdavačima u hali 1 koji su mogli da organizuju promocije i smeste pisce koji su davali intervjue i potpisivali knjige. U tom delu bi se mogao izdvojiti štand zemlje gosta, odnosno štand "Italija". Italijani su želeli da povežu motiv mora sa literaturom. U tu svrhu njihov štand je bio "luka" za kopije predmeta pronađene na brodovima rimskog imperatora Kaligule. Bronzani pramac je postavljen na centralnom delu štanda. Kako na ovom kutku sajma i piše, reč je o brodovima koji su napravljeni za Kaligulu između 37. i 41. godine pre nove ere. Na jednom su Rimljani vršili verske obrede, na drugom su primali ugledne zvanice, a oba su potopljena posle Kaliguline smrti i kasnije pronađena u jezeru Nemi.
U hali 1 je atraktivan i štand izdavačke kuće "Klio". Podseća na mračnu ulicu do koje dopire samo svetlost fenjera. Crne "tapete" su dočarale noćni mrak, a diskretne sijalice su glumile starinske ulične lampe. Na kraju "ulice" ovaj izdavač je postavio i crne i bele stolice za odmor umornih ljubitelja knjiga.
– Jednostavno je, a upečatljivo. I knjige su u prvom planu – objasnila je Nataša Đelošević, pi-ar "Klija".
"Mamut" je svoju knjižarsku atmosferu preneo iz grada na sajam. Njihov štand je izgledao otprilike onako kako izgledaju i njihove knjižare. "Nismo želeli klasičan sajamski štand. Bio nam je potreban taj izgled megastora", objašnjava Dragana Glogovac, menadžer ove knjižare.
U takozvanom prstenu hale 1 izdvojio se štand kuće "Alnari" koji je podsećao na dvorac.
Strani izdavači i domaće izdavačke kuće koje sa njima sarađuju pokazali su i malo mašte. "The English Book" i njegovi inostrani partneri "Američki akademski izdavači" i "Mekmilan" imali su jedinstven izgled štandova koji je podsećao na biblioteke i univerzitetsku sredinu. Umesto bolničko belih, oni su optirali za drvene police toplobraon tonova.
– Ideja je da ulaskom u naše "odaje" čitaoci osete prijatnu atmosferu. Naše štandove je dizajnirao arhitekta Nikola Pejović – kaže Milanka Jekić, menadžer kuće "The English Book".
Kutak Američkog kutka takođe se razlikovao od većine ostalih na Sajmu knjiga. Podsećao je na unutrašnjost američkih kulturnih centara, a kako su nam objasnili, i na enterijer većine američkih ambasada.
Diplomatska predstavništva Amerike su svuda u svetu sasvim slična. Ambasade obično imaju baš ovakvu sofu kakva je postavljena na beogradskom sajmu i slične ormariće za biblioteke. Prenet je duh američke kulture i atmosfere takvih prostora, saznajemo na štandu Američkog kutka i američke ambasade.
Osim pomenutih, lepo je izgledala i većina velikih štandova, ako ne zbog originalnog dizajna, onda makar zbog dovoljno prostora, zahvaljujući kojem se knjige nisu "gurale".
Mali izdavački prostori su, nažalost, i ove godine ličili na pijačne tezge. Štandove koji se ni po čemu ne izdvajaju od drugih neki su izdavači opravdavali nedostatkom novca, drugi su kazali da od sajma ne treba praviti vašar, treći da suština nije u panoima i dizajnu, već u onome što je napisano. I zaista, do sledećeg Sajma knjiga ostaje da se razmisli da li jak kolorit, upadljiv dizajn štandova i originalan pristup posetiocima pomažu ili odmažu da se dođe do prave knjige.
[objavljeno: ]
