Izvor: Politika, 16.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko će biti na čelu SANU
Predsednički kandidati Nikola Hajdin i Vasilije Krestić, a izborna skupština krajem marta
Sadašnji predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, akademik Nikola Hajdin, i akademik Vasilije Krestić, istoričar i sekretar Odeljenja istorijskih nauka SANU, jedini su kandidati za novog prvog čoveka SANU.
Ovo je, uoči izborne skupštine Srpske akademije nauka i umetnosti, zakazane za 29. mart, odlučeno juče u SANU, u Beogradu, na konferenciji savetodavnog karaktera. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
U polupraznoj svečanoj sali Akademije otvorena je diskusija o izboru članova novog Izvršnog odbora – predsednika, dva potpredsednika i generalnog sekretara. U ime grupe akademika o reizboru Nikole Hajdina govorio je Dragomir Vitorović, a za kandidaturu Vasilija Krestića založio se Čedomir Popov.
Među prisutnim akademicima otvorena je i šira rasprava, a reč su imali uglavnom istomišljenici Vasilija Krestića koji se, zatim, obratio uglednom skupu. Kritike akademika bile su upućene inertnosti sadašnjeg rukovodstva koje doprinosi skrajnutosti i izolaciji Akademije u odnosu na goruće društvene i nacionalne probleme.
– Akademiju niko nije marginalizovao. Ona se sama skrajnula, zatvorila i izolovala od društva, kojem su i te kako potrebni njeno mišljenje i njena pomoć – istakao je Vasilije Krestić, i dodao da je dužnost rukovodećeg tima SANU da Akademiju izvuče iz izolacije i oslobodi je "ničim osnovane memorandumske hipoteke".
Krestić je naglasio da ima mnogo primera kojima se mogu ilustrovati pogrešne odluke Izvršnog odbora, njegovo sistematsko kršenje Statuta SANU i nepoštovanje ustaljenih pravila ponašanja. Ukazujući na to da u Akademiji postoje "dobro organizovane" interesne grupe, Krestić je kritikovao i način donošenja Nacrta zakona o SANU, koji je Izvršni odbor doneo samovlasno, bez mišljenja pojedinih odeljenja. Protiveći se takvom stanju, Vasilije Krestić je kao svoj cilj izdvojio:
– Vraćanje Akademiji njenog ugleda i dostojanstva, podređivanje njenog članstva tim ciljevima, bili bi neki od glavnih zadataka zbog kojih bih bio spreman da se prihvatim ovog izazova.
Kao razlog za ponovni izbor sadašnjeg rukovodstva, akademik Dragomir Vitorović istakao je kriterijum kontinuiteta, uspešnog rada i opravdanog poverenja. Više od 40 članova SANU podržalo je predsednika Nikolu Hajdina, a među njima su i Matija Bećković, Milosav Tešić, Milorad Pavić, Ljubomir Simović, Svetlana Velmar-Janković, Dušan Kovačević, Isidora Žebeljan, Nada Milošević-Đorđević i drugi. Predlagači pomenute liste kao kandidate za potpredsednike naveli su Stevana Koičkog i Nikolu Tasića, a za generalnog sekretara Dimitrija Stefanovića.
Polazna tačka predložene liste kandidata je pozitivna ocena rada Izvršnog odbora Predsedništva SANU u proteklom četvorogodišnjem mandatu. Kao primere uspešnih rezultata ovog saziva Dragomir Vitorović je izdvojio organizovanje međunarodnih naučnih skupova, obnovu saradnje sa inostranim akademijama i drugim umetničkim organizacijama.
Napominjući da visoko ceni ličnost i delo Nikole Hajdina, predlagač Vasilija Krestića akademik Čedomir Popov napomenuo je da će njegovo izlaganje biti lično intonirano zbog dugogodišnjeg prijateljstva sa Krestićem, i naveo je razloge svog opredeljenja. Ističući da su od poslednje petorice predsednika SANU četvorica došla iz Odeljenja prirodnih i tehničkih nauka, Popov je ukazao na potrebu uspostavljanja ravnoteže sa humanističkim disciplinama, a duhovito je spomenuo i neophodnost "podmlađivanja" članova u instituciji čije je članstvo staro u proseku 70 godina.
– Baveći se osetljivim pitanjima istorije srpskog naroda i njegovog odnosa pre svega sa Hrvatima, Krestić je ispoljio primernu odlučnost pri odbacivanju netačnih shvatanja i stereotipa, političkih predrasuda i pritisaka. Reizborom akademika Hajdina SANU ne bi ništa izgubila; izborom Vasilija Krestića dobila bi na dinamici, energiji i inicijativi – rekao je Čedomir Popov.
U otvorenoj diskusiji, posle zvaničnih predloga za izbore, učestvovali su akademici Dragoslav Mihailović, Zoran Maksimović, Paula Putanov, Dejan Medaković i Mihajlo Marković. Dragoslav Mihailović je uputio savet akademicima da odustanu od dosadašnjeg opredeljenja za jugoslovensku ideju koja je "uvek uperena protiv nas", i da 29. marta glasaju za Vasilija Krestića. Dejan Medaković je ponovo podsetio da su zaborav i kratko pamćenje najveće srpske bolesti, a spomenuo je i ne tako davno vreme kada je Akademija složno istupala u javnosti. "U vreme Slobodana Miloševića usprotivio sam se težnji da Akademija bude njegov javni servis", rekao je Medaković. Akademik Mihajlo Marković je juče ukazao na zabrinjavajući pad ugleda SANU, i dodao da smatra da akademija treba da učestvuje u krupnim, nacionalnim pitanjima, od kojih zavisi budućnost zemlje i naroda.
B. StojakovićM. Vulićević
[objavljeno: 16.03.2007.]
