Izvor: B92, 03.Okt.2011, 14:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Književnica Ajše Kulin u Beogradu

Turska književnica Ajše Kulin, autorka romana "Poslednji voz za Istanbul", u izdanju "Alnarija", bila je danas gost knjižare "Vulkan" u Šoping centru "Ušće" u okviru svoje balkanske turneje

Za susret sa novinarima i beogradskim čitaocima Kulin je stigla kolima iz Skoplja gde je takođe predstavila neke od svojih knjiga koje su prevedene na makedonski a već tokom večeri nastavlja za Bosnu i Hercegovinu gde je izuzetno popularana pošto je 1995. objavila roman "Sevdalinka" >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << čija se radnja tamo odvija.

Kulin je odmah objasnila da joj očeva porodica potiče iz Bosne, ali da tamo više nema direktne rodbine, a u sali je rekla da su je pitali da li je možda u srodstvu sa Kulinom banom.

Jedna je od najtiražnijih turskih književnica i kolumnista koja je do sada objavila 22 romana i veliki broj kratkih priča, radila je kao scenarista i producent mnogih TV serija i filmova, a 1997. je proglašena za pisca godine u Turskoj.

Veoma neposredna, spremna za razgovor, savršeno govori engleski jer je diplomirala književnost na američkom ženskom koledžu u Istanbulu, gradu u kojem i danas živi, u razgovoru za Tanjug ističe da je interesuju veoma različite teme i žanrovi, od istorijskih preko savremenih porodičnih saga, ali je najviše ponosna na priče u kojima se bavi, pre svega, sudbinama njenih sunarodnica koje žive u seoskim sredinama na zaostalom istoku zemlje.

Na pitanje koji joj je roman lično najvažniji, Kulin je odgovorila pitanjem: da li ste znali da je Istanbul bio okupiran od 1918. do 1922. i podeljen među saveznicima, Velikom Britanijom, Francuskom, Italijom i Grčkom?

Tom vremenu je posvetila roman "Oproštaj" (sa jednom epohom) jer se iz te tragedije rodila savremena turska država.

Kulin je sa neskrivenim ponosom napomenula da je njen deda po majci bio ministar finansija u vladi koja se iz okupiranog Istanbula morala da preseli u Ankaru kojoj su saveznici prepustili da bude sedište turske vlasti.

Ovaj roman je osnova za scenario TV serije koja se priprema, kazala je Kulin.

Književnicu, kojoj su romani i priče prevedeni na 19 jezika i čiji tiraži u Turskoj prelaze više stotina hiljada primeraka, a veoma se rado čitaju u svim zemljama Bliskog istoka i na Balkanu, pitali smo kako tumači uspeh turskih Tv serija tamo gde se čitaju njena dela.

"To su sve krajevi koji su dugo vremena bili deo Osmanlijskog carstva i postoji bliskost kultura što se vidi u odnosu porodica i celog društva prema starijim članovima koji imaju svoje važno mesto", istakla je Kulin. Ona smatra, da turske, u odnosu na američke sapunice imaju bolje priče, likovi su životniji i uverljiviji, i publika može da se identifikuje sa njima.

Takođe, u nekim sredinama, a tu je ubrojila i Srbiju, te priče o životu u turskim urbanim sredinama otkrivaju jedan, možda, egzotični svet.

O jedinom romanu koji je za sad preveden na srpski "Poslednji voz za Istanbul", autorka je rekla da ga je pisala na osnovu autentičnih svedočanstava kako su turske diplomate spasavale državljane Turske među kojima je bilo dosta Jevreja iz okupirtane Evrope tokom Drugog svetskog rata.

Vagoni koji su bili označeni turskom zastavom i koji su imali poseban status stvarno su bili u kompozicijama vozova koji su išli do Istanbula, potvrdila je Kulin i dodala da je ljubavnu priču između Selve, lepe kćeri jednog od malobrojnih preostalih otomanskih paša i mladog Jevrejina Rafalela uključila u roman kao "začin".

Nastavak na B92...