Izvor: Večernje novosti, 09.Nov.2012, 23:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Književna kritika: Pričica od preteklica
DOBRO je, naravno, da je Danilo Nikolić, jedan od najsimpatičnijih, a bogme i najvremešnijih likova savremene srpske književnosti od sebe načinio junaka pararomana. Dobro je to jer je odmah dobio jednog prijemčivog i vrlo dopadljivog junaka koji se ne sviđa samo mlađim ženama, kao što to dojavljuje u romanu, nego i čitaocima. Dobro je to i zato što je onda mogao da na šarmantan način komentariše svoje knjige i da ih još jednom oživi, pri čemu je pravilno, dakle ravnomerno, rasporedio >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << svoju ironiju pa se malo šalio sa samim sobom, a malo sa svojim knjigama i pisanjem uopšte. I zato je knjiga postala duhovita i fina. Dobro je to i zato što je usput oslikao poneki detalj, čehovljevski zakonomeran i reprezentativan, iz našeg književnog života. Priča je živahna i nije dosadna, premda nije celovita i zaokružena.Nije dobro što je okosnica priče potraga za stanom, bilo dok se seljaka kao podstanar, bilo dok se iščekuje da mu ga država (opet) dodeli, premda se nećka da sam nešto uzme pomoću politike ili starih prijatelja. Iako se u ovoj potrazi predstavlja kao moralni šampion, tiho se nameće utisak da je prirodno da se neko brine o njegovoj nevolji posle razvoda, a to baš nije naročito ubedljivo. Nije dobro ni to što se usput plete jedna politički obojena priča u kojoj smo samo mi stradali, u svakom pogledu i u svakoj prilici, i pri tome se drčno podseća na Vožda, ali ne onog pravog nego ovog nedavnog, i njegova vremena, što ne bi bilo mnogo bolje ni da je učinjeno pre neku godinu, a ove jeseni, sa novom vladom, baš nije nikako. Vernost jednom političkom zovu u tome je pretegla nad istorijskim razumom, i to je toliko srpski koliko je i naša novija istorija plod dubine samosaznanja. A nije nimalo.I tako se u jednoj veseloj i neveseloj priči sa tužnim krajem i jakim nagoveštajem najduhovitije čini ono što je samo začeto: upitnik o onima kojima se posle smrti imaju postaviti spomen-ploče. Da je spisak kandidata proširio, Nikolić bi naišao na neiscrpno vrelo likova koje bi, nakon što se i sebi podsmehnuo, mogao lepo da oblikuje i da im se sa jako dobrim razlozima do mile volje ruga. Ovako je složio niz beležaka, komentara, usputnica u jednu krhku priču sa ukusom uspomene, dakle napisao neku vrstu šeretskog pozdrava usred devete decenije života. I mi mu sa naklonošću otpozdravljamo.Srpska proza se muči sa komičnim romanom i nikako da porodi knjigu koja bi je oslobodila patnje. Danilo Nikolić je jedan od retkih pisaca koji je u tom naporu bitno pomagao i neke smešne stranice njegove proze idu u red najboljih pokušaja. Ovaj novi pararomančić od delova koji su pretekli je priča od preteklica - eto srpskoj kritici novog termina, preteklice, da se i kritičar našali, premda ako se setimo Raičkovićeve "Fascikle" u istoj ovoj biblioteci SKZ-a to nije samo šala. Spisak budućih pokojnika je romanče da se pročita lako, brzo, i sa blagošću. Bez obzira na famozni spisak, dobro je da se našalimo sa sobom, još koji put.
Nastavak na Večernje novosti...
