Izvor: Danas, 20.Jul.2015, 14:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjige za leto: Bilo jednom u Teluriji
Beogradska Geopoetika predstavila je juče tri zanimljiva naslova. LJubitelje ruskog pisca Vladimira Sorokina obradovaće podatak da se upravo pojavio njegov novi roman "Telurija" u prevodu Mirjane Grbić. Ovaj roman na nešto više od tri stotine stranica vodi čitaoca u ne tako daleku budućnost. Upravo je završen novi veliki rat, ali oslobađanje Evrope od vahabitsko-talibanskog ropstva nije dovelo do ujedinjenja, nego do stvaranja niza novih državica i podizanja novih zidova između njih. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Posle rata svako želi da živi po svome, u sreći i zadovoljstvu.
Mirjana Grbić tako o ovom zanimljivom štivu koje je prevela piše: "U svakoj državici vlada drugačije društveno uređenje, ali stanovnici svih njih, od Atlantika do Pacifika, kako oni koji žive u "demokratijama" tako i oni koji žive u "despotijama", bogati i siromašni, ljudi običnog rasta, ali i mali, veliki, psoglavi, antropomorfni, sazdani u laboratorijama, silno žele ono što taj, najboljih od svih svetova, čoveku ne može da pruži: svi čeznu za novim "horizontima nada", žude za telurom koji "poput božanskog skalpela zaranja u mozgove miliona... širi granice ljudskog i uliva sigurnost u Prošlost, Sadašnjost i Budućnost. Ratnike i revolucionare, novo i staro plemstvo, filozofe i umetnike, pljačkaše i švercere, obične trudbenike i krstaše nove Evrope povezuje večna ljudska žudnja za prevladavanjem vremena i prostora, za pobedom nad smrću, konačno za telurom: to nije droga, ali jeste element koji ljude čini savršenima. Telur čoveku daruje ono što on sâm želi, za čime traga, pa tako Lukomski, jedan od junaka Telurije, pod dejstvom telura prisustvuje svadbi u Kani Galilejskoj i nemoćno plače na Golgoti kad koplje Rimljanina probode raspetog Hrista."
Dela savremene slovenačke književnosti se nažalost malo i retko prevode. Praznina je popunjena objavljivanjem neobične zbirke priča "Tamna materija" Mojce Kumerdej. U pitanju je prvi prevod na srpski ove autorke, a potpisuje ga Ana Ristović. Mojca Kumerdej je spisateljica, filozofkinja, publicistkinja i umetnička kritičarka, rođena je u LJubljani, gde je na Filozofskom fakultetu završila studije filozofije i sociologije kulture. Pored beletristike, piše i tekstove iz oblasti teorije književnosti, publicističke tekstove, kao i kritičke tekstove o savremenom plesu, performansu i intermedijskoj umetnosti. Kritičar slovenačkog uglednog dnevnika "Delo" preporučujući knjigu za čitanje napomenuo je između ostalog i ovo: "Granična stanja muškarca, žene, devojčice, serijskog ubice, špijuna, onih sa rubova društva, Mojca Kumerdej zapisuje preciznim, izbrušenim jezikom koji je često pun humora, i koji se iz priče u priču lako prilagođava i čitaoca uvek iznova ispunjava željom da nastavi sa čitanjem. No lepota ove knjige upravo je u tome da inteligentno locira, osvetli tamnu materiju ljudskosti, poslužimo li se ovom metaforom, ali da istovremeno ne pokušava da je odstrani.
Geopoetika je ostala dosledna sebi, pa nam tako otkriva još jednu novu norvešku autorku. Reč je o Merete Linstrem i njenom romanu "Dani u povesti tišine" koji je s norveškog preveo Radoš Kosović. U ovoj veoma sugestivnoj priči, mračnoj i sumornoj, ukršta se prošlost i sadašnjost, a na maestralan način pokazuje kako ostajanje u tišini sve više udaljava naratora Evu i njenog muža Simona od osećaja pripadnosti za kojim oboje čeznu. Pomoću vešto intoniranog jezika, preciznog i jednostavnog, bez ijedne suvišne reči, naizgled obične svakodnevne teme kriju velike filozofske i istorijske dileme. O Merete Linstrem će se zasigurno još pričati. Rođena je 1963. godine u Bergenu. Debitovala je 1983. godine i dosad objavila šest zbirki novela i sedam romana. Ubraja se u najznačajnije norveške književnike današnjice. Za svoje stvaralaštvo dobila je Doblugovu nagradu (2008) i nagradu "Amalija Skram" (2012). Roman "Dani u povesti tišine" (2011) osvojio je nagradu Norveške asocijacije književnih kritičara, a 2012. i prestižnu nagradu za književnost Nordijskog saveta.
