Izvor: Blic, 22.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjige kraj uzglavlja
Knjige kraj uzglavlja
Što sa putovanja što poštom stigle su mi knjige koje čekaju na stočiću kraj uzglavlja da ih pročitam. Ima ih više nego što ja imam vremena. Sve su iz pozorišne oblasti. Ne znajući da li ću ikada stići da ih sve pročitam i da o njima pišem, evo delim sa svojim čitaocima bar informaciju da postoje.
Hrvatski centar ITI-a (Internacionalni teatarski institut, Unesko), koji u državnoj zajednici SCG ne postoji, ima veoma dobru i korisnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izdavačku delatnost. On već nekoliko godina izdaje antologije savremene svetske drame. Među pošiljkama koje sam dobio od kolega iz Hrvatske nalaze se i njihove 'Antologija novije austrijske drame' u izboru Seada Muhmedagića, 'Antologija suvremene škotske drame' u izboru tamošnjeg lokalnog znalca Ijana Brauna i 'Talijanska drama', koje je izabrao Italijan Mario Matija Đorđeti.
U nemogućnosti da nabrojim svih sedamnaest dramatičara u tri antologije, navešću samo neke koje nam mogu biti zanimljive. Nesumnjivo da je dobro da sada, pored kod nas prevedene drame 'Bolest ili moderne žene' najnovije nobelovke Elfride Jelinek, možemo pročitati i njenu takođe poznatu ranu dramu 'Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila svoga muža', kao i, osim kod nas, veoma poznatog savremenog austrijskog dramatičara Petera Turinija sa dramom 'Maločinitelji', a među Italijanima Daću Marajini sa komadom 'Veronika, pesnikinja i bludnica'.
Od pre neki dan imam u ruci simpatične knjižice u izdanju Dodesta i KIC 'Budo Tomović' drama: 'Biciklisti' pokojnog Zorana Kopitovića, jedno od najuspelijih predložaka crnogorske alternative, 'Marko Kraljević superstar', dugogodišnje duše Dodesta Slobodana Milatovića i na engleskom drame jednog od najplodnijih savremenih crnogorskih dramatičara Ljubomira Đurkovića, koga je krajnje vreme da Beograd prikaže i na nekoj svojoj sceni.
Muški svet
Kada bi vas neko upitao šta je tipično muško, odnosno, tipično žensko ponašanje, verovatno bi se odgovori razlikovali u zavisnosti od toga kom polu pripadate. Ali bez obzira na razlike, ono što bi sigurno bilo zajedničko jesu predrasude o muškarcima i ženama koje su duboko upisane u poimanje polova i polnih razlika.
Kada sam svojevremeno, svojoj knjizi o kulturi dala naslov 'Muški svet', nisam ni slutila u kojoj meri će me naša stvarnost učvrstiti u uverenju da nisam pogrešila. To da živimo u kulturi koja se deklarativno odriče svog mačizna, a kad god zagusti poseže za argumentima patrijarhalnih stereotipova, svakodnevno se potvrđuje kako na političkoj sceni, na kojoj je zanemarljivo malo žena ili su na bočnim funkcijama, tako i u prostoru javnog oglašavanja u kojem se ženama dodeljuje simbolički status već opisan brojnim predrasudama o polovima.
Jedan od poslednjih podsetnika na tradicionalno shvatanje muško-ženskih odnosa, osvanuo je nedavno na bilbordima širom Beograda, kao reklama za novu vrstu duvana, u čijem je središtu slogan 'Smotaj, kresni i zapali - tipično muški'. Iako je, kao u ostalom i u mnogim sličnim slučajevima, slogan stvaran po modelu vica ili dosetke, kako bi preko humorističnog koda, uspešno komunicirao sa publikom, u ovom slučaju se osim duhovitosti, radi o neviđenoj lakoći sa kojom se žene simbolički smeštaju u zabran koji su im muškarci odredili.
Sindrom ženskih lokaliteta 'kreveta, kujne i ulice' ostao bi deo ovdašnjeg folklora, da se iskazan javno ne postavlja kao neka vrsta otkrovenja, univerzalna istina koja omogućava oživljavanje mita o muškarcu konzumentu i ženi kao potrošnoj robi. Tipično muški, međutim, ovde stoji i u značenju pravog muškarca, pa se pomenuti slogan može interpretirati i kao vrsta preporuke za poželjan model ponašanja.
A u tom grmu leži zec, jer izgleda da je tipično muški ne samo način na koji se misli o ženama, već i izvesna nesigurnost u pogledu onoga što muškarci treba da misle o sebi. Inače, čemu podsetnici ovog tipa?
